Benzodiazepini predstavljaju grupu lekova, anksiolitika, sedativa i hipnotika, koji su zbog svojih brojnih farmakoloških efekata našli široku primenu u medicini. Farmakološki profil svih benzodiazepina uključuje sledeće efekte: sedacija, anksioliza, hipnotičko, miorelaksantno i antikonvulzivno delovanje. Međusobno se u praksi, pak, mogu razlikovati, jer se osnovna namena svakog pojedinog benzodiazepinskog preparata deklariše prema onom efektu koji je kod njega najizraženiji.
Glavna prednost benzodiazepina je njihovo brzo delovanje, koje se može uočiti već nakon prvog uzimanja leka. Oni su relativno netoksični i sigurniji od drugih lekova sličnog delovanja (npr. barbiturata). Ipak, upotreba benzodiazepina, pored uobičajenih neželjenih efekata (pospanost, konfuzija, anterogradna amnezija i oslabljena koordinacija) može relativno brzo dovesti do nastanka zavisnosti i apstinencijalnog sindroma. Zbog toga se savetuje vremensko ograničenje benzodiazepinske terapije na maksimalno 4 nedelje u kontinuitetu, a zatim se sprovodi postepeno smanjenje doze i ukidanje leka. Osim toga, benzodiazepini ponekad mogu izazvati i paradoksalni efekat, odnosno pojačanu anksioznost, uzbuđenje, iritabilnost odnosno agresivno ponašanje, a opisani su i slučajevi depresivnosti, i suicidalnog ponašanja ili pak euforije tokom hronične primene.
Benzodiazepini su lekovi velike terapijske širine te ni veliko predoziranje ovim lekovima obično ne izaziva po život opasne posledice. Međutim, uzimanje ovih lekova u kombinaciji sa alkoholom može biti fatalno zbog udruženog delovanja i mogućeg nastanka teške depresije disanja. Detaljno o farmakologiji benzodiazepina pogledati na ovde.
Savetuje se vremensko ograničenje benzodiazepinske terapije na maksimalno 4 nedelje u kontinuitetu, a zatim se sprovodi postepeno smanjenje doze i ukidanje leka.
Lekovi iz grupe benzodiazepina koji češće izazivaju zavisnost su benzodiazepini kratkog dejstva (lorazepam, bromazepam, alprazolam). Zavisnost na benzodiazepine definisana je i bazirana na kriterijumima iz Dijagnostičko-statističkog priručnika za mentalne poremećaje (engl. DSM). Naime, ponavljana primena benzodiazepina dovodi do fizičke ili fiziološke zavisnosti, sa sindromom obustave kao glavnom manifestacijom nakon 4-6 nedelja primene kod približno 15–30% pacijenata prilikom pokušaja smanjenja doze leka ili prekida primene. Nije dovoljno poznato zašto se sindrom obustave javlja kod nekih pacijenata dok kod drugih izostaje. Sindrom obustave može biti različitog intenziteta, od blagog i kratkotrajnog do veoma ozbiljnog, a simptomi apstinencijalne krize se mogu podeliti na simptome anksioznosti (napetost, iritabilnost, nesanica, tremor), simptome izmenjene percepcije (depersonalizacija, derealizacija, hipersenzitivnost na stimuluse) i retke simptome (psihoza, depresija, epileptični napadi, delirijum). Više o ovoj temi možete pogedati ovde.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, objavljenim u okviru publikacije Nаciоnаlnо istrаživаnjе о stilоvimа živоtа stаnоvništvа Srbiје iz 2014. gоdinе, u periodu od 12 meseci lekove iz grupe anksiolitika, sedativa i hipnotika uzimalo je 22,4% ispitanika (13,9% muškaraca i 30,9% žena), a u poslednjih 30 dana njih 14,6% (8% muškaraca i 21,2% žena), sa izuzetno visokom prevalencom među starijom populacijom.
Ponavljana primena benzodiazepina dovodi do fizičke ili fiziološke zavisnosti, sa sindromom obustave kao glavnom manifestacijom nakon 4-6 nedelja primene kod približno 15–30% pacijenata.
Nedavnim istraživanjem, koje je obuhvatilo studentsku populaciju na Medicinskom fakultetu u Beogradu, dobijeni su u najmanju ruku neočekivani rezultati. Iako bi se očekivalo da su studenti medicine manje skloni uzimanju lekova iz ove grupe, u skladu sa svojim godinama i znanjem, preliminarni podaci pokazuju da je čak 22% studenata i 25% studentkinja uzimalo neki od benzodiazepinskih preparata za potrebe ublažavanja studentskog stresa (ikada). Podaci su nešto povoljniji ako se posmatra period od poslednjih 12 meseci – 16% svih anketiranih studenata je koristilo benzodiazepine, a nešto manje od 10% u poslednjih 30 dana.
Već na osnovu ovih preliminarnih podataka možemo zaključiti da je korišćenje benzodiazepina široko rasprostranjeno među našom studentskom populacijom. U narednom periodu biće izuzetno značajno uraditi detaljnu farmakoepidemiološku analizu rezultata ovog istraživanja, uključujući potrošnju pojedinih benzodiazepinskih preparata među studentskom populacijom, ali i pokrenuti aktivnosti u cilju podizanja svesti o neophodnosti racionalne primene ovih lekova, njihovoj (zlo)upotrebi i posledicama koje to može ima, kako na zdravlje pojedinca tako i društva u celini.
doc. dr Janko Samardžić, lična arhiva
doc. dr Janko Samardžić, specijalista kliničke farmakologije
Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu
