O studijama medicine se tradicionalno govori kao o posebnom vidu izazova za fizičko i mentalno zdravlje. Često možemo čuti ponosnu rodbinu kako se hvali da njihov budući doktor provodi dane i noći nad knjigom.
Nebrojeno tekstova, anegdota i viceva je ispričano o životu studenata medicine, a i sami studenti vole da ističu, pomalo mazohistički, koliko su kafa popili tokom dana ili sati spavali tokom nedelje. Istina, dobar deo ovih priča jeste neverovatan ili komičan, međutim da li je vreme da ove činjenice ponovo razmotrimo i shvatimo na jedan ozbiljniji način?
Krajem prošle godine Journal of the American Medical Association objavio je meta analizu koja je obuhvatila više od 116 000 studenata medicine iz 43 države. Procenjeno je da je prevalenca depresije i depresivnih simptoma među studentima medicine 27,2%, dok je suicidalne misli prijavilo 11,1% studenata. Među studentima kod kojih su utvrđeni simptomi depresije, samo 15,7% je potražilo psihijatrijsku pomoć. Iako je poznato da visoko obrazovanje nosi sa sobom povećan nivo stresa, iznenadilo je da studenti medicine praktično čine rizičnu grupu za oboljevanje od depresije. Ono što dalje zabrinjava jeste da većina studenata ne traži lekarsku pomoć, iako 11,1% prijavljuje suicidalne misli.
Redakcija Medicinara je anketirala ukupno 565 studenata svih godina Medicinskog fakulteta i dobili smo sledeće rezultate:
Između ostalog, polovina studenata prijavljuje da ih stres ometa u učenju i svakodnevnim aktivnostima. Stres ometa studentkinje više nego studente, a većina anketiranih odgovara da je pod većim stresom u odnosu na svoje prijatelje. Ohrabrujuće je da broj anketiranih na koje stres značajno utiče opada tokom studija. Međutim, ono što zabrinjava jeste da čak četvrtina anketiranih prijavljuje da je uzimala neki anksiolitički lek kako bi se izborila sa stresom, a procenat takvih studenata raste tokom godina. Isto važi i za beta-blokatore koje studenti ipak uzmaju u manjoj meri. Studentima su lekovi dostupni preko člana porodice koji ih inače pije, a tek trećina ima recept lekara ili psihijatra. Na kraju, studenti prijavljuju nezdrave životne navike, na prvom mestu pušenje. Više od trećine studenata čine pučaši bez tendencije rasta ili smanjenja tokom godina studija.
Nameće se pitanje da li studije medicine mogu biti manje stresne? To naravno zavisi od brojnih faktora. Najviše od samog psihološkog i socioekonomskog profila studenta, uzimajući u obzir uslove studiranja, finansijsku sigurnost, mogućnost zaposlenja itd. Međutim, sistemski korak napred mogu napraviti nadležne institucije poput fakulteta i univerziteta.
Zabrinjava što četvrtina anketiranih prijavljuje da je uzimala anksiolitike kako bi se izborila sa stresom, a procenat takvih studenata raste tokom godina.
Interesantna je inicijativa američkih medicinskih fakulteta. Prepoznato je da najveći stres studenti prijavljuju u prve dve godine studija kada se i dalje navikavaju na „akademski tempo“ života. Američka organizacija studenata medicine je 2012. godine predložila da upravo u toku prve dve godine umesto klasičnog ocenjivanja učinka, studenti budu ocenjeni samo preko sistema položio-pao. Danas više od 40% svih Medicinskih fakulteta u SAD koristi ovaj sistem, kako bi olakšali svojim studentima prelaz na sasvim drugačiji način života.
Sa druge strane, u Francuskoj, studenti na kliničkim godinama studija dobijaju nadoknade za rad koji obave u bolnici tokom staža. Iznos za tamošnji standard nije veliki (između sto i trista evra mesečno u zavisnosti od godine i vrste posla), ali pomaže studentima da grade samopouzdanje i cene sopstveni rad.
Ipak, ako uzmemo da je stres nužna posledica studiranja, da li postoji način da se studentima pomogne u prihvatanju zdravih navika i ispravnih mehanizama odbrane ? Rešenje možda ponovo leži u američkom modelu univerziteta gde veći fakulteti pružaju pomoću u vidu student wellness programa, svojevrsnih multidisciplinarnih centara koji nude različite usluge u cilju oslobađanja od stresa, počevši od sporta, plesa, joge, pa sve do ozbiljnih savetovališta i pomoći lekara. U slučaju da se student oseti depresivnim ili preopterećenim, na raspolaganju mu je čitav niz mogućnosti koje potencijalno mogu da mu pomognu, u skladu sa njegovim vremenom i interesovanjima.
Američka organizacija studenata medicine je 2012. godine predložila da u toku prve dve godine studija studenti budu ocenjeni samo preko sistema položio-pao.
Na kraju, zašto je sve ovo važno ?
Životne navike koje stičemo u ranom detinjstvu, a zatim i tokom školovanja su osobine koje nas definišu i u mnogome određuju kvalitet našeg života. Nemogućnost da se izborimo sa stresom, anksioznost, a zatim i loša ishrana, pušenje, zloupotreba supstanci i sedetaran način života su faktori koji značajno utiču na naše zdravlje i radnu sposobnost. Dokazano je da su studenti medicine ugrožena grupa u toku, ali i nakon studija, te je vrlo je važno širiti svest da posle šest ili deset napornih godina visokog obrazovanja dolazi još četrdeset godina rada i usavršavanja. Kako bismo bili odgovorni prema sebi, ali i prema pacijentima, bitno je da se i sami držimo saveta koje preporučujemo. Međutim, tu bitku ne možemo voditi sami – od najveće je važnosti da poteškoće sa kojima se susreću studenti medicine prepoznaju odgovarajuće institucije i da kroz međusobnu saradnju zajedno napravimo održivi model studiranja koji će za proizvod imati vrhunske stručnjake, ali i zdrave pojedince.
A.S.
Reference:
Rotenstein LS, Ramos MA, Torre M, Segal JB, Peluso MJ, Guille C, Sen S, Mata DA. Prevalence of Depression, Depressive Symptoms, and Suicidal Ideation Among Medical StudentsA Systematic Review and Meta-Analysis. JAMA. 2016;316(21):2214-2236. doi:10.1001/jama.2016.17324
http://healthaffairs.org/blog/2016/05/17/the-untreated-epidemic-of-medical-student-depression/
http://www.kevinmd.com/blog/2016/08/pass-fail-stay-medical-schools-thats-good-thing.html
