Anatomija je grana medicine sa dugom i bogatom istorijom i tradicijom. Od davnina naučnici su prikazivali ljudsko telo kroz skice, crteže i slike, što je olakšavalo sticanje znanja iz ove oblasti. Danas se učenje anatomije gotovo ne može zamisliti bez podrobnih ilustracija u vidu različitih atlasa, ali i kadavera. Ali kako je bilo učiti anatomiju u vreme osnivanja Medicinskog fakulteta, i Instituta za anatomiju, kada su knjige u boji bile skoro pa nedostupne?
Te 1920. godine doktor Niko Miljanić, izabran je za honorarnog profesora deskriptivne anatomije. U to vreme Institut, koji će poneti njegovo ime, još uvek nije izgrađen. Profesor Miljanić bio je francuski đak, pa je i sam model francuskog učenja po ugledu na “Ecole pratique de la Faculté de Medecine” i “Ecole de Clamart” u Parizu, doneo u Srbiju. Pored zalaganja za adaptaciju zgrade Instituta, profesor Miljanić obezbedio je 99 kadavera, kao i 5 kostura. Znajući da se anatomija najbolje uči iz slika, pomoć je potražio upravo u Parizu.
Prva generacija medicinara – 1923. godina (fotografija ljubazošću prof. dr Milisavljevića)
U Parizu se, najverovatnije, profesor Miljanić i upoznao sa umetnikom koji će Institutu za anatomiju u Beogradu nacrtati osteološke crteže. Ipolit Franc bio je mladi francuski umetnik koji se veoma interesovao za medicinu. Svoj talenat stavio je u službu hirurške veštine. Anatomiju je naučio redovno posećujući amfiteatre i hirurške sale. Bio je vrlo predan svome radu, a do smrti je ostao jedan od najpoznatijih ilustratora u oblasti medicine na svojoj akademiji. Iako ga je inostranstvo veoma privlačilo, Franc je ostao veran svom slikarskom ateljeu koji se nalazio u prostorijama Praktične škole. Francova karakteristika bila je ta što je znao da na korisne crteže, načinjene radi demonstracije, doda svoj umetnički dodir, a da ne ugrozi njihovu jasnoću, pri čemu bi oni postajali žanrovski modeli.
Za Medicinski fakultet u Beogradu, Franc je izradio zbirku od 36 crteža na kojima su ilustrovane kosti glave i lica, kao i kosti ekstremiteta. Ukupna površina ovih ilustracija iznosi oko 100 metara kvadratnih, a rađeni su u posebnoj tehnici koja podrazumeva kombinovanje tehnika tuš, akvarel i pastel. Podloga na kojoj su oni crtani je deblji natron papir koji je kaširan na platno. Početkom 20. veka bio je luksuz posedovati jednu ovako izrađenu zbirku, pogotovo ako uzmemo u obzir da se tadašnja Kraljevina SHS još uvek oporavljala od teških posledica najvećeg rata u dotadašnjoj istoriji.
Ukupna površina ovih ilustracija iznosi oko 100 metara kvadratnih, a rađeni su u posebnoj tehnici koja podrazumeva kombinovanje tehnika tuš, akvarel i pastel.
Za ove ilustracije dato je pravo malo bogatstvo. Profesor Miljanić uputio je molbu tadašnjem dekanu Medicinskog fakulteta, doktoru Milanu Jovanoviću Batutu, kako bi dobio novac za opremanje Instituta za anatomiju, a između ostalog i novac za kupovanje ovakve osteološke zbrike. Medicinski fakultet u to vreme nije posedovao toliku finansijsku moć, te je molba dalje otišla u Ministarstvo prosvete, a potom i u Ministarstvo finansija. Avgusta 1921. godine Ministarstvo finansija odobrava profesoru Miljaniću ček na 220.000 franaka koje će moći potrošiti u Parizu.
Sada već čuveni prikazi ljudskog tela Instituta za anatomiju (Ljubaznošću prof. dr Milisavljevića)
Iz Pariza, profesor Miljanić, doneo je pravo malo anatomsko blago koje je prvenstveno bilo izloženo u zgradi Infektivne vojne bolnice, čiji je deo prostorija bio adaptiran za potrebe anatomskog instituta, sve do 1928. godine, kada je podignut današnji Institut za anatomiju u ulici Dr Subotića. Francove ilustracije u tada jedinoj instituciji Medicinskog fakulteta u posleratnom Beogradu, pomogle su studentima pri usavršavanju anatomije, a sam način obavljanja nastave podigle na viši nivo. O tome svedoči i dopis Parlamentarne komisije koja pohvaljuje rad Instituta, ističući da preko 200 mladih ljudi, rade kao pčele, puni oduševljenja za svoj budući poziv. Takođe, ove “tabele” kako ih sam profesor Miljanić naziva, pomogle su mu pri izradi prvih udžbenika iz oblasti anatomije ekstremiteta, pod nazivom “Deskriptivna i topografska anatomija ruke i noge”.
Neke ilustracije je nagrizao zub vremena, ali i dalje su vrhunskog kvaliteta (Ljubaznošću prof. dr Milisavljevića)
Francove ilustacije i dan danas krase zidove Instituta za anatomiju. Godine su učinile svoje, te su slike čuvane u specifičnim uslovima, podlegle vremenu. Za njihovu veliku važnost nije se toliko znalo sve do prethodne godine, kada je Katedra za užu naučnu oblast anatomije uz pomoć Narodne biblioteke Srbije, započela njihovu restauraciju. Tada je klupko počelo da se odmotava, nepoznati ilustrator bio je pronađen, a njihovo veliko značenje predstavljeno široj javnosti. Ova zbirka jedinstvena je na našim prostorima, a osim što je raritet, postoji mogućnost njenog svrstavanja u kulturno dobro.
Anđela Stefanović
Velike hodnike Instituta za anatomiju krase ovi neverovatni crteži.
