U svetlu otvaranja konkursa za upis na doktorske akademske studije (DAS) na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, razgovarali smo sa prof. dr Tatjanom Pekmezović, prodekankom za nauku našeg Fakulteta. Postavili smo joj važna pitanja u vezi sa konkursnim uslovima, ali i razmotrili poziciju  nauke unutar medicinske prakse, važnost istraživačkog rada, kao i planove vezane za predstojeće jubileje. Sve korisne odgovore pronađite u tekstu koji sledi!

Medicinar: Možete li ukratko da nas upoznate sa strukturom doktorskih akademskih studija koje nudi Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu i kome su one namenjene?

Prof. dr Pekmezović: Doktorske akademske studije (DAS) su prirodni nastavak medicinske edukacije, namenjene svim osobama koje žele da se bave naukom. Tu bih odmah skrenula pažnju na jedan tabu koji je dugo vremena vladao i u našoj akademskoj zajednici, a to je da su doktorske studije kruna karijere. U modernom vremenu, među evropskim zemljama gde ubrajam i Srbiju, DAS su tek prva stepenica u profesionalnoj naučnoj karijeri. Tokom DAS, studenti stiču osnovna znanja o tome šta je nauka, šta je istraživački rad, kakve su etičke norme i kako se publikuje, te na bazi tih znanja izrađuju svoju doktorsku disertaciju pod supervizijom jednog ili više mentora iz zemlje i/ili inostranstva. Taj rad treba da bude prepoznatljiv, a vidljivost naučno-istaživačkog rada se obezbeđuje publikacijama u internacionalnim časopisima. To su osnovna načela doktorskih akademskih studija.

Medicinar: Da li su naše DAS uređene po tim principima i da li postoje neke specifičnosti u odnosu na slične programe u inostranstvu?

Prof. dr Pekmezović: Naše DAS su osnovane 2006. godine. U početku su postojala samo dva modula, molekularna medicina i epidemiologija. Danas, trinaest godina kasnije, imamo 22 modula koja pokrivaju širok spektar bazičnih, kliničkih i preventivnih naučnih oblasti. Interesovanje za naše DAS iz godine u godinu raste. Naime, mi smo u tu prvu generaciju DAS upisali samo 14 kandidata, dok danas upisujemo oko 120 kandidata godišnje. Poseban zamah našim DAS pružila je akreditacija ORPHEUS (Organisation for PhD Education in Biomedicine and Health Sciences in the European System) koju smo dobili pre 5 godina, među prvim fakultetima u Evropi.

Tokom DAS, studenti stiču osnovna znanja o tome šta je nauka, šta je istraživački rad, kakve su etičke norme i kako se publikuje, te na bazi tih znanja izrađuju svoju doktorsku disertaciju.

Ta akreditacija nas obavezuje na odgovarajuće standarde. Tu govorimo o kontinuiranom radu fakulteta na stvaranju jakog istraživačkog okruženja koji će mladom čoveku, studentu DAS, pružiti dobre uslove, sredinu i mogućnost da se usavršava, odnosno da maksimalno iskoristi kapacitete za učenje, istraživanja i napredovanje. Dalje, mi vodimo računa da mentori budu pažljivo birani, odnosno da ispunjavaju odgovarajuće uslove koji garantuju naučnu kompetentnost. Isto tako i kandidati moraju da ispune uslove za upis na DAS. Akreditacija ORHPEUS podrazumeva da svaku našu doktorsku disertaciju procenjuju profesori zaposleni van Univerziteta u Beogradu, dakle postoji eksterna evaluacija. Na kraju, naročito vodimo računa o našim studentima i uslovima njihovog studiranja. Naš Fakultet ne raspolaže milionskim grantovima kakve uživaju Oxford ili Harvard, ali sa onim što nam je na raspolaganju mi se trudimo da svakom studentu obezbedimo minimum početnih uslova.

Medicinar: U tom smislu, znamo da nagrađujete najbolje disertacije?

Prof. dr Pekmezović: Tako je. Naši studenti imaju svoj dan, dan studenata DAS. Ove godine je to 23. septembar, kada prema tradiciji započinje prijem dokumenata za upis u novu školsku godinu. Fakultet nagrađuje najbolje studente DAS na jedan način koji je potpuno lišen svakog subjektiviteta. Svi koji su doktorirali u prethodnoj akademskoj godini, a čiji su radovi publikovani u časopisima gde je kumulativni impact factor 5 i više, bez obzira na kom su modulu i ko im je mentor, biće nagrađeni. Ovi istaknuti mladi naučnici imaju poster izložbe svoje doktorske disertacije, a tokom svečanosti im uručujemo pohvalnice za postignut uspeh tokom studija.

Prof. dr Tatjana Pekmezović, prodekanka za nauku Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (foto: Natalija Pavlović)

Prof. dr Tatjana Pekmezović, prodekanka za nauku Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (foto: Natalija Pavlović)

Medicinar: Čini se da u medicini i dalje vlada podela na one koji se predominantno bave naukom i one koji se posvećuju kliničkoj praksi. Da li je takva polarizacija osnovana i kakve su trenutne tendencije?

Prof. dr Pekmezović: Svetska medicina se odavno kreće u pravcu sinergije tih krajnosti, a tabu se polako razbija i u našoj sredini. Naime, klinička medicina i bazične nauke, a moram da kažem i epidemiologija, su u tesnom odnosu i ne mogu jedni bez drugih. Šta više, postoje univerziteti gde je uslov za sticanje titule profesora neke grane kliničke medicine upravo doktorat iz bazičnih nauka. Dakle, potencira se taj širok spektar znanja koji je neophodan za suštinsko razumevanje problema. Iako se u svojim istraživanjima možete fokusirati na jednu oblast, odnosno jednu bolest ili metodu, neophodna su vam znanja iz sve tri grupe nauka. To je nešto što mi pokušavamo da uvedemo na našim DAS, odnosno da taj princip bude razlog za upisivanje. Ukratko, širok spektar znanja je nešto čemu težimo, a to se ne postiže neprirodnim podelama na naučnike i kliničare.

Medicinar: Kakva je situacija sa međunarodnom saradnjom? Da li student koji upiše DAS na Medicinskom fakultetu u Beogradu u mogućnosti da sarađuje sa svojim vršnjacima u inostranstvu?

Prof. dr Pekmezović: Apsolutno da! Mi smo ove godine prvi put imali co-tutelle doktorat. Naime, naša asistentkinja dr Milena Vesković sa Insitituta za patološku fiziologiju je deo svoje doktorske disertacije izradila kod nas, a deo u Univerzitetu u Antverpenu u Belgiji. Dalje, vrlo često imamo situaciju da su doktorati napisani na engleskom jeziku kako bi se povećala njihova vidljivost, kao i sve publikacije koje iz njih proizlilaze.

Naš Zakon dozvoljava i odbranu doktorske disertacije na engleskom jeziku pri čemu je moguće pozvati goste iz inostranstva da budu eksterni evaluatori.

Mi smo otišli korak dalje, našim Pravilnikom smo predvideli mogućnost odbrane putem video-konferencije, odnosno prisustvo inostranih članova tim putem, što olakšava proces odbrane i ima finansijske implikacije na ceo proces. Srećom, postoje i različiti konkursi, a tu pre svega mislim na projekat Erasmus plus, gde se upravo forsira naučna mobilnost. Tako je moguće da kao student DAS posetite velike naučne centre i tamo naučite određene metode koje su vam neophodne za izradu teze. Na kraju, mislim da je saradnju najbolje ostvarivati sa vršnjacama jer će ti ljudi sutra biti visoko pozicionirani u ekonomski moćnim zemljama, pa takva poznanstva mogu biti od velike koristi.

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu trenutno nudi 22 različita modula DAS koji mogu zainteresovati studente prirodnih, ali i humanističkih nauka.

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu trenutno nudi 22 različita modula DAS koji mogu zainteresovati studente prirodnih, ali i humanističkih nauka.

Medicinar: Pored diplomaca integrisanih akademskih studija medicine kojima je omogućen direktan pristup na DAS, nije retkost da su za naše module zainteresovani i studenti drugih fakulteta?

Prof. dr Pekmezović: Tako je. Mi smo otvoreni za sve diplomce fakulteta biomedicinske grupacije, ali i diplomce molekularne biologije, psihologije i dr. Važno je da student ispunjava konkursne uslove, odnosno da je poslednjim stepenom studija omogućen upis na DAS. Interesantno je da se studenti antropologije kod nas neretko upisuju na modul biologije skeleta. Dakle, naše spektar modula je raznovrsan i može zainteresovati različite profile studenata prirodnih, ali i humanističkih nauka.

Medicinar: Možda bi trebalo naglasiti kako naš Fakultet obezbeđuje autentičnost doktorskih disertacija i proverava eventualni plagijarizam?

Prof. dr Pekmezović: Provera svih doktorskih disertacija koje se brane na Univerzitetu u Beogradu je relativna novina koja je počela od 1. oktobra 2018. godine. Želim da istaknem da tu vrstu provere ne treba shvatiti kao dodatni pritisak ili kaznu. Naime, termin povera na plagijarizam se često koristi, dok u akademskoj zajednici uglavnom govorimo o preklapanju. Kandidat i njegov mentor dobiju izveštaj o stepenu preklapanja i odakle to preklapanje potiče. Na primer, moguće je da je kandidat objavio delove iz svoje doktorske disertacije pre nego što je predao tezu na odbranu, pa je tada to preklapanje prihvatljvo. Moguće je i da mentor ima slične publikacije, pa je i to prihvatljivo budući da je mentor koautor na tezi, dakle stoji iza svog kandidata. Mi do sada nismo imali problema sa našim tezama. Sve se pažljivo proveri pre nego što kandidat uđe u proceduru za odbranu doktorske disertacije, a kandidat podnosi izveštaj o proveri na plagijarizam koji je potpisao njegov mentor. U tom smislu, kandidat i mentor dele odgovornost za eventualne propuste.

Medicinar: Sve te procedure možda deluju kompleksno zainteresovanim kandidatima. Da li se studenti DAS prvo upoznaju sa principima izrade doktorske disertacije?

Prof. dr Pekmezović: Apsolutno da! Prvi semestar DAS je zajednički za sve module i tu se uče principi metodologije, biostatistike, informatike i etike. Dakle, koji god modul upisali, morate da položite te ispite pre nego što pređete na predmete specifične za modul i kasnije se upustite u izradu svoje teze. Postoji puno praktične nastave, pa student ima priliku da vežba izradu dizajna različitih studija i druge aspekte istraživačkog rada.

"Naš Fakultet ima tradiciju od skoro jednog veka i mi se na nju oslanjamo."

„Naš Fakultet ima tradiciju od skoro jednog veka i mi se na nju oslanjamo.“

Medicinar: Kao prodekanku za nauku Medicinskog fakulteta, moramo da Vas pitamo i o popularizaciji naučno-istraživačkog rada među studenatima osnovih studija?

Prof. dr Pekmezović: Najvitalniji deo svakog fakulteta su njegovi studenti. Kada je u pitanju nauka, to su studenti koje okuplja CSNIRS (Centar za stručni i naučno-istraživački rad studenata). Neki od njih će otići u inostranstvo, ali oni koji se odluče da ostanu su sasvim sigurno naši budući nastavnici.

Nedavno sam imala priliku da pogledam fotografije sa svojih studentskih kongresa i verujte mi da većina ljudi sa fotografija danas radi u krugu ulica Dr Subotića i Koste Todorovića.

Naš Fakultet ima tradiciju od skoro jednog veka i mi se na nju oslanjamo. Sa druge strane, vrlo važan deo naučne delatnosti predstavlja studentski časopis Medicinski podmladak koji ove godine proslavlja svoju 70. godišnjicu osnivanja. Ne treba zaboraviti da su se tokom pomenutih 70 godina na ovom području odvijali ratovi, ekonomske krize, pa čak i glad, a Medicinski podmladak je kontinuirano izlazio na bazi entuzijazma svih tih generacija i postao simbol kakav danas jeste. Dalje, časopis Medicinski podmladak je prisutan u okviru kategorizacije naučnih časopisa koju sprovodi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Naš Podmladak je jedini studentski časopis koji se nalazi na istom nivou sa časopisima različitih udruženja i prestižnih institucija u Srbiji!

Medicinar: Tradicija se nastavlja, studenti DAS imaju priliku da publikuju u Medicinskom podmlatku?

Prof. dr Pekmezović: Tako je. Vetar u leđa predstavlja uvođenje kategorije mini-preglednih radova koje studenti DAS pišu na engleskom, a publikuju u Medicinskom podmlatku. To nam omogućava da kroz autocitate i citate drugih autora povećamo rang našeg časopisa. Velika prednost je i mogućnost online pristupa, te na taj način časopis nastavlja da živi među studentima i istraživačima. Izuzetno sam zahvalana svim kolegama studentima i nastavnicima koji čine Redakciju i Izdavački savet Medicinskog podmlatka. To podrazumeva ozbiljan rad koji svi oni shvataju kao kao prestiž – da budete nastavak jedne divne priče koja traje 70 godina. Bez sumnje, Medicinski podmladak je jedan od brendova našeg Fakulteta.

Medicinar: Na kraju, ne možemo da Vas ne pitamo šta savetujete naše studente koji se danas dvoume u pogledu aktuelnih migracija zdravstvenih radnika?

Prof. dr Pekmezović: Ja sam ostala u Srbiji, kao i veliki broj mojih prijatelja i saradnika, upravo zato što vam nauka pruža sitna, mala, ali kontinuirana zadovoljstva. Drugi deo moje motivacije je mogućnost rada sa mladima što je za mene nepresušan izvor nove snage i energije.  Strpljenje je jedna od maksima naučno-istraživačkog rada, uspeh ne dolazi sada i odmah. Dalje, zaista je važno reći da u svojoj zemlji niste stranac, uvek ste domaći i dobrodošli. Kada sve to razumete i uzmete u obzir, odluka o odlasku ne dolazi tako lako. Naravno, prihvatam da smo mi društvo sa puno kulturoloških i socioloških problema koje često baca senku na one koji su prominentni onda kada treba da im daje podršku. Međutim, verujem da su strpljenje i jasan cilj univerzalna formula za uspeh. Nauka u tom smislu može biti pravo utočište i izvor zadovoljstva gde god se odlučili da živite i stvarate.

 

A.S.

 phd-dan