Osećaj “padanja u snu” ili iznenadnog trzaja u toku uspavljivanja je fenomen naučno poznat kao hipnagogni mioklonički trzaj. To je fiziološki, neperiodični, mioklonički trzaj tela, koji se javlja neposredno nakon uspavljivanja. U narodu je poznat i kao “trzaj sna” ili “početak sna”.
Rezultati studija govore da je između 60% i 70% ljudi bar jednom u životu osetilo ovaj fenomen koji za posledicu može imati momentano, ali kratkotrajno buđenje, praćeno tahikardijom, tahipneom i preznojavanjem. Podjednako je zastupljen kod osoba oba pola, sa predominacijom nasumičnog javljanja kod mladih ljudi.
Teškoće u određivanju specifičnog uzroka i mehanizma nastanka hipnagognog trzaja, dovele su do razvoja brojnih teorija, ali ni jedna od njih nije univerzalno potvrđena. Prema teoriji “prekida sna” ovaj fenomen daje mozgu mogućnost da odluči kada zaista želi da spava, a kada treba da ostane na oprezu i da se probudi. Za razliku od ove, mnoge druge teorije pretpostavljaju povezanost specifičnog uzroka hipnagognog trzaja sa evolucijom čoveka. Tako su psiholozi sa Univerziteta Kolorado, na osnovu rezulata svoje studije, predložili evolutivno objašnjenje ovog fenomena sa akcentom na primitivne reflekse. Oni opisuju hipnagogni mioklonički trzaj kao “arhaični refleks na pogrešnu interpretaciju relaksacije mišića u toku uspavljivanja od strane mozga kao signal da uspavani primat pada sa drveta.”
U okviru evolutivnih teorija ovaj fenomen se objašnjava i kao podsetnik primatima da provere pre spavanja da u njihovom okruženju nema predatora i da su završili sva svoja zaduženja za taj dan. Prema teoriji “pripreme ekstremiteta za REM fazu spavanja” hipnagogni trzaj nastaje u toku pripreme mozga za REM fazu kada dolazi do isključivanja voljne motorne kontrole mišića ekstremiteta, kako bi se sprečilo kretanje u snu i eventualno “glumljenje snova”. Smatra se da može nastati kao posledica abnormalne aktivnosti mozga u toku ove prelazne faze, ili pak kao bioprodukt normalne moždane aktivnosti.
Psiholozi sa Univerziteta Kolorado opisuju hipnagogni mioklonički trzaj kao arhaični refleks na pogrešnu interpretaciju relaksacije mišića u toku uspavljivanja od strane mozga kao signal da uspavani primat pada sa drveta.
Osnovna moždana aktivnost među onima koji doživljavaju hipnagogni trzaj može biti slična, dok doprinoseći faktori mogu biti uzok značajnih individualnih varijacija. Tako kod nekih osoba uzrok javljanja “trzaja sna” mogu biti česte promene ciklusa spavanja, a kod drugih se uzrok može naći u konzumaciji određenih medikamenata. Prema Američkoj akademiji medicine spavanja postoji širok spektar doprinosećih uzročnika ovog fenomena uključujući: anksioznost, intenzivni stres, povrede mozga, prekomerenu konzumaciju kofeina, upotrebu droga, alkohola i stimulanasa, deprivaciju spavanja, spavanje na leđima, naporne aktivnosti u večernjim časovima, itd.
S obzirom da se hipnagogni trzaj ne smatra patološkom pojavom, ne postoji zvaničan medicinski tretman ovog fenomena. Delovanjem na doprinoseće faktore može se smanjiti učestalost javljanja. Razni potencijalni tretmani obuhvataju: promenu položaja spavanja (spavanje na boku ili na stomaku), odabir dušeka optimalne čvrstine, prekid konzumacije droga i alkohola, smanjenje večernje aktivnosti, ustaljen režim spavanja itd.
Hipnagogni mioklonički trzaj je čest fiziološki fenomen koji se javlja kod oko 70%, najčešće zdravih i mladih osoba. Tačan uzrok i mehanizam njegovog nastanka su i dalje nepoznati, ali postoje brojne teorije koje pokušavaju da ga objasne sa različitih stanovišta. Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da postoje brojni doprinoseći faktori i da se preventivnim delovanjem na njih može smanjiti učestalost ovog fenomena.
M.A.
