Interesi krupnog kapitala često se ne preklapaju sa održivim razvojem društva. Ipak, poslednjih decenija sve više se govori o ekonomskim posledicama javnozdravstvenih problema. Nedavno je reagovala i Svetska banka objavivši studiju pod nazivom „Rezistencija na lekove: Opasnost za našu ekonomsku budućnost“. Medicinar je proverio o čemu je reč.
Zdravlje radnika značajno utiče na cenu proizvodnje, te ne čudi što se velike rasprave o organizaciji zdravstvenog sistema vode u najvišim krugovima, u vreme izbora za predsednika SAD, tokom popularnog Brexita itd. Strahovi Svetske banke se mogu sažeti u jednu rečenicu: „Ako ne uradimo ništa po pitanju rastuće rezistencije mikroorganizama na lekove, posledice na svetsku ekonomiju biće gore od ekonomske krize koja je pogodila svet 2008. godine.“ Možda najviše zabrinjava da će se ekonomske posledice najviše osetiti u nerazvijenim zemljama, tako produbljujući već prisutan jaz između bogatih i siromašnih.
Sama rezistencija mikroorganizama na lekove nije novina. Antibiotska rezistencija prati razvoj društva i medicine praktično od početka upotrebe antibiotika. Međutim, neracionalna (zlo)upotreba antibiotika u ovoj meri do sada nije zabeležena. Svetska banka definiše ovaj problem kao tragediju opšteg dobra.
Tragedija opšteg dobra se događa kada ljudi unutar zajednice traće određeni resurs vodeći se svojim kratkoročnim interesima. Nikom nije u interesu da resurs nestane. Ipak, kolektivno ponašanje ljudi rezultuje upravo time.
U ovom slučaju resurs predstavlja efikasnost antimikrobnih lekova, a zajednica poprima globalni nivo jer se ni jedna država ne može u potpunosti zaštiti od širenja rezistencije, kao što se ne može zaštiti ni od ekonomskih posledica koje rezistenciju potencijalno prate. Svetska banka se nada da će upravo ekonomske posledice biti impuls za ozbiljne političke odluke koje bi usporile rast i širenje rezistencije mikroorganizama na lekove. U najgorem scenariju, do 2050. godine svetski bruto domaći proizvod (BDP) bi se umanjio 3.8% godišnje, sa gubicima od oko 3.4 triliona dolara godišnje do 2030. godine. Ne treba zaboraviti da bi u tom slučaju najveći deo ovih gubitaka podnele nerazvijene zemlje kod kojih je prevalenca infektivnih bolesti inače visoka. Tako bi usled nedostatka efikasnih lekova i ekonomskih gubitaka još 24 miliona ljudi bilo gurnuto u ekstremno siromaštvo.
Na grafiku se vide projektovani gubici na svetskom nivou zbog rastuće rezistencije MO na lekove. Izvor: Svetska banka
Šta možemo uraditi kako se ovakav mračni scenario ne bi ostvario? Prvo što stručnjaci Svetske banke navode jeste izgradnja infrastrukture za javnozdravstveni i infektološki nadzor. Umrežavanjem ovih institucija dobila bi se globalna mreža koja bi potencijalno mogla da na vreme prepozna i spreči širenje rezistentnih sojeva mikroorganizama. Dalje, navode se tri glavna sektora gde bi trebalo uložiti najveće napore kako bi se zaustavio porast rezistencije mikroorganizama na lekove, a to su: a) zdravstvo b) poljoprivreda c) voda i higijena.
Očigledno je da će vodeću ulogu u zaustavljanju antibiotske rezistencije voditi zdravstveni sistemi i njihove reforme. To podrazumeva promociju i lobiranje za obaveznu i svima dostupnu zdravstvenu zaštitu. Reforma zdravstva mora ići u dva pravca- prvi je prema korisnicima (dostupnost dijagnostike, terapije i profilakse), a drugi prema zdravstvenim radnicima (edukacija, nadzor i kontrola kvaliteta).
Dobra praksa i rukovođenje upotrebom antibiotika je opširna tema čije ćemo okvire samo pomenuti: redukovanje incidencije infektivnih bolesti, optimizacija korišćenja antibiotika, prosvećivanje stanovništva i ekonomska ulaganja u nove lekove. Na kraju, što se zdravstva tiče, Svetska banka još jednom opominje da se rešenje nalazi na lokalnom nivou, ali da međusobna koordinacija mora biti globalna, odnosno da zdravstveni sistemi moraju delovati prema internacionalnim regulativama i preporukama koje bi takođe trebalo revidirati i osnažiti.
Poljoprivreda prati zdravstvo u koraku. Neracionalna (zlo)upotreba antibiotika u stočarstvu više da retko koga iznenađuje. Procenjuje se da je 2010. godine u svetu potrošeno više od 63,200 tona antibiotika (a verovatno i mnogo više) za uzgoj stoke i živine, što premašuje ljudsku potrošnju. Međutim, prekinuti potrošnju antibiotika u stočarstvu nije lak zadatak. Potrošnja antibiotika je uslovljena brzinom i načinom uzgoja stoke i živine, što na kraju diktira tržište. To znači da dugoročno gledano moramo reformisati navike u ishrani ljudi, te neracionalnu potrošnju mesa i mlečnih proizvoda. Nažalost, ovo je posebno teško primenljivo u nerazvijenim zemljama gde je ponekad jedini izvozni kapital meso, voće i povrće.
Sektor vode i higijene ima relativno jednostavan, ali težak zadatak- da svima omogući pristup pijaćoj i tehničkoj vodi, zatim sapunu i dezinficijensima, te osnovnim higijenskim potrebštinama. Prosvećivanje stanovništva zajedno sa adekvatnim sanitarno-higijenskim uslovima treba da smanji incidencu infektivnih bolesti, a posledično i rezistenciju mikroorganizama na lekove.
Na grafiku se vidi projektovani rast cene zdravstvene zaštite zbog rezistencije MO na lekove. Izvor: Svetska banka
Nakon nabrajanja konkretnih mera finansijske i logističke pomoći državama pri izvršavanju pomenutih ciljeva, Svetska banka svoju studiju završava rečima:
“Mnoge opasnosti rezistencije mikroorganizama na lekove nisu obuhvaćene ovim izveštajem. Ipak, nadamo se da smo pomogli u sagledavanju ozbiljnosti problema koji rezistencija mikroorganizama predstavlja i osvetlili put ka nekim održivim rešenjima. Oni koji će najviše profitirati od ovakvih mera nemaju glas. Šta više, veliki deo njih još nije ni rođen. Rezistencija na lekove predstavlja opasnost za našu ekonomsku budućnost, ali pre svega za budućnost naše dece. Odvažni potezi koje načinimo danas mogu sačuvati zdravlje i prosperitet generacija koje dolaze.“
Na kraju, Medicinar podseća da se u Srbiji antibiotici najviše propisuju deci. Prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) 2016. godine je izdato blizu 1,75 miliona kutija antibiotika za decu što nas čini među prvima u Evropi po neracionalnoj potrošnji ove grupe lekova. Nažalost, procene su da je skoro polovina svih propisanih antibiotika bespotrebno korišćena za lečenje virusnih infekcija.
A.S.
