Sud u Stokholmu je pre dvadeset i pet godina osudio muškarca koji je silovao ženu i preneo joj virus humane imunodeficijencije (HIV). U pitanju je bio intravenski korisnik droge koji je znao svoj HIV status. Sud je tada prvi put koristio pomoć filogenetskih metoda u rešavanju spora vezanog za transmisiju HIV-a.
Naučnici su koristeći uzorke krvi dobijene od žrtve i optuženog, kao i trideset kontrolnih uzoraka krvi HIV pozitivnih osoba iz Stokholma, dokazali da je soj virusa poreklom iz žrtve dosta srodniji soju virusa optuženog nego sojevima virusa iz kontrolnih uzoraka. Rezultat ove analize je iskorišćen kao jedan od dokaza u sudskom procesu.
Pre ovog slučaja, još dva puta su korišćene filogenetske metode u HIV forenzici. U prvom slučaju, 1990. godine filogenetskim metodama je potvrđena transmisija HIV-a između stomatologa sa Floride i njegovih šest pacijenata. U međuvremenu, stomatolog i neki od pacijenata su preminuli, te slučaj nije završio na sudu. Drugi slučaj iz 1991. godine je takođe vezan za jednog stomatologa sa Floride, koji je dobivši sindrom stečene imunodeficijencije (AIDS) prestao sa praksom. Ipak, njegovih 28 pacijenata je bilo HIV pozitivno. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) je pokazao da ne postoji filogenetska srodnost soja virusa koji potiče od stomatologa ni sa jednim od sojeva virusa koje potiču od pacijenata, te je odbačena mogućnost da je stomatolog preneo virus svojim pacijentima.
Justicija – Rimska boginja pravde i pravednosti, vezanih očiju u desnoj ruci drži mač, a u levoj vagu.
Od tada, na sudovima je sve više sporova koji se bave transmisijom HIV-a. Filogenetske metode zauzimaju sve bitniji položaj kao sredstvo koje može pomoći pri rešavanju slučajeva. U Velikoj Britaniji je u oktobru ove godine pažnju javnosti privukao slučaj 26-godišnjeg frizera koji je u prethodnoj godini pokušao da namerno prenese HIV desetorici muškaraca, od kojih se kod njih pet desila infekcija. Frizer je ubeđivao svoje partnere da nema ovu polno prenosivu infekciju, ali je nakon seksualnog odnosa slao poruke kojima otkriva svoj status. Na sudu je poricao svoje učešće u prenosu HIV infekcije kod navedenih žrtvi. Ipak, filogenetske metode su pokazale da su sojevi virusa poreklom od optuženog i žrtava genetski srodni, te je ovo pomoglo sudu u donošenju odluke u korist žrtava.
Filogenetika (od grčkih reči phylon što znači rod i genetikos kao ono što je vezano za rođenje) je biološka grana koja se bavi proučavanjem evolutivnih odnosa između živih bića. Filogenetska analiza meri genetičku distancu između sojeva HIV-a tako što uz pomoć specijalnih softvera obrađuje sekvence određenih delova genoma virusa. Naučnici koriste sekvence gena za proteazu i reverznu transkriptazu (pol region), proteine koji formiraju omotač virusa (env region genoma), kao i za grupno specifične antigene (gag region). Sekvence koje pokažu genetsku srodnost formiraju takozvane transmisione lance. Za sekvence u transmisionom lancu postoji velika statistička podrška o međusobnoj transmisiji virusa, odnosno o postojanju zajedničkog porekla virusa.
Šematizacija HIV-a
Međutim, naučnici imaju nedoumice kada definišu kriterijume za utvrđivanje genetske srodnosti između sojeva virusa, jer virus se odlikuje visokom stopom mutacije, rekombinacije i replikacije, usled čega se genom neprestano menja. Ono što je bitno istaći je da ovom metodom utvrđujemo genetsku srodnost između virusa, što ukazuje na međusobnu transmisiju virusa, ali ne možemo utvrditi tačan smer infekcije (ko je kome preneo infekciju uz mogućnost postojanja inficiranih posrednika koji nisu dijagnostikovani), te se rezultati interpretiraju u sklopu ostalih dostupnih podataka (epidemioloških, demografskih, sudsko-medicinskih). Sa druge strane, odsustvo genetske srodnosti isključuje mogućnost transmisije HIV-a.
Zakon Republike Srbije definiše kaznu od 1 do 15 godina kada je u pitanju nesavesno i namerno širenje HIV infekcije
Kada je Srbija u pitanju, prošle godine je u časopisu Forensic Science International: Genetics objavljen rad koji opisuje primenu filogenetskih metoda naših naučnika sa Medicinskog fakulteta u rešavanju sporne transmisije HIV-a. Slučaj je uključivao tri subjekta: muškarca i dve žene, od kojih je jedna u bračnoj zajednici sa muškarcem. Muškarac je optužio ženu sa kojom nije bio u braku da mu je prenela HIV, a da je on posle preneo virus svojoj ženi. Zakon Republike Srbije definiše kaznu od 1 do 15 godina kada je u pitanju nesavesno i namerno širenje HIV infekcije. Naši naučnici su filogenetskim metodama utvrdili da postoji genetska srodnost između sojeva virusa koji potiču od njih troje (ispunjen je uslov za identifikaciju transmisionog lanca), te je velika verovatnoća o međusobnoj transmisiji. Ali, metoda nije mogla da potvrdi hipotezu o smeru prenosa. Ipak, korišćenjem preciznijih molekularnih i analitičkih metoda, koje koriste činjenicu da HIV vremenom u samom pacijentu stvara nove genetičke forme, takozvane kvazispecijese, uspeli su da pokažu da je muškarac bio inficiran pre žene koju je optužio i pretpostave smer transmisije (muškarac kao izvor infekcije).
Filogenetske metode se sa uspehom koriste u HIV forenzici, ali se rešavanje slučajeva ne može vršiti bez prisustva i interpretacije drugih dokaza. Napretkom filogenetike i bioinformatike, očekuje se progresija u domenu poznavanja evolucije i transmisije virusa humane imunodeficijencije, a samim tim i razvoj kvalitetnijih filogenetskih metoda koje se mogu praktično koristiti u sudskim sporovima.
S.L.
