Često o medicini govorimo kao o zasebnoj umetnosti lečenja. Međutim, koliko umetnost može biti od koristi budućim lekarima? Da li nas može učiniti boljim?
Nedavno objavljena studija sprovedena na pet univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama, potvrdila je da studenti medicine koji su češće u dodiru sa umetnošću i humanistikom teže da poseduju značajno bolju sposobnost empatije, emocionalne inteligencije i razumevanja, a sa druge strane su u manjem riziku da razviju burnout simptome. Ovo otkriće potencijalno može uticati na nastavni program medicinskih fakulteta, ali i na uslove upisa ili profesionalnu karijeru već svršenih lekara.
Pomenuta studija, objavljena u časopisu Journal of Internal Medicine, dolazi u trenutku kada medicinski fakulteti sve češće nude kurseve iz oblasti umetnosti i humanistike, od radionica preko seminara u pisanju, slikanju, igri ili džezu. Programi imaju za cilj da neguju svestranost lekara, odnosno unapređuju njihove opservacione veštine i odnos sa pacijentom, ali i da se bore protiv burnout simptoma i depresije koji su česti unutar ove profesije.
Možda najpoznatije umetničko delo koje za temu ima izučavanje medicine – “Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa” (Rembrant)
„Još od vremena dr Vilijama Oslera, oca moderne medicine XIX veka, mnogi su sugerisali značaj umetnosti i humanistike u lekarskoj profesiji.“ – kaže dr Mark Kan sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Tulane. Kan je jedan od 10 koautora studije koju je predvodio dr Salvatore Mangione sa Thomas Jefferson Univerziteta. Prethodna istraživanja su dokazala da studenti medicine koji dolaze sa društvenih smerova imaju jednako dobar uspeh kao i njihove kolege sa prirodnih smerova, ali Kan dodaje – „Nije bilo istraživanja na temu povezanosti kontakta studenata sa umetnošću i humanistikom i njihovim osobinama kao lekara.“
Postoji povezanost količine vremena koje studenti izdvajaju za umetnost i njihove sposobnosti empatije i razumevanja.
Nova studija se razvila kao potreba za čvršćim dokazima koji bi podržali prisustvo umetnosti i humanistike u medicini (Kan procenjuje da postoji manjinska grupa protivnika unutar medicinske zajednice koja smatra da je trenutni nastavni plan već preobiman i da nema mesta za uvođenje novih nastavnih oblasti). Mangione, Kan i njihove kolege su oformili radnu grupu koja će uključiti široku i raznovrsnu grupu studenata, ali i istraživače sa drugih institucija. Istraživanju su se pridružili medicinski fakulteti Warren Alpert, Brown, Oregon Health & Scinence i Rowan Univerziteta. Kan navodi da između ovih medicinskih fakulteta, Jefferson Univerzitet ima najjači program humanističkih predmeta.
Umetnički prikaz svakodnevice lekara – “Život i smrt” (Gustav Klimt)
U studiju je uključeno 739 studenata sa ovih pet fakulteta koji su popunili 45-minutni online upitnik. Pitanja su dizajnirana kroz već poznate skale za procenu pozitivnih osobina lekara – uključujući razumevanje, empatiju, procenu dvosmislenosti i vizuleno-prostorne veštine, ali i negativne osobine kao što su fizički i kognitivni zamor i emocionalnu iscrpljenost.
„Uspeli smo da pronađemo značajnu povezanost količine vremena koje studenti izdvajaju za umetnost i njihovih rezultata u oblastima empatije, procene dvosmislenosti i razumevanja, kao i negativnu korelaciju sa burnout simptomima.“ – objašnjava Kan. „Incidenca depresije među svršenim lekarima je astronomska, visoka stopa samoubistava višestruko premašuje stopu među drugim profesijama, a već tokom studija medicine možemo primetiti studente sa burnout simptomima, stoga smo mišljenja da je ova povezanost vrlo važna.“
Studenti medicine posmatraju sliku Vilijama Tarnera (foto: Adam Jones via Flickr)
Studija je takođe pokazala da izloženost umetnosti ima vrlo pozitivne ishode, nevezano da li su studenti pasivno ili aktivno uključeni u različite aktivnosti. Drugim rečima, Kan pojašnjava, rezultati su praktično identični u slučaju da student svira neki instrument ili samo uživa u muzici.
Iako su rezultati preliminarni i zahtevaju dodatna istraživanja koja bi dokazala uzročnu vezu između umetnosti i osobina koje se smatraju korisnim za lekare, autori navode da su podaci značajni u razvijanju profesionalne karijere.
Ovo može biti ključ za mere koje bi trebalo preduzeti kako bismo izbegli burnout sindrom – navodi Kan, ističući da je to jedna od pretpostavki trenutnog istraživanja.
U pogledu budućih planova, sada kada je studija publikovana, radna grupa fakulteta planira da nastavi zajednički rad i razvije novi nastavni program za studente medicine koje bi potom prospektivno pratili. Istraživanje se takođe može reflektovati na upisne kriterijume medicinskih fakulteta u budućnosti. Može se desiti da su, primera radi, kandidati sa umetničkom pozadinom poželjniji na mestu budućih brucoša.
„U kući u kojoj ja radim, već dugo razmišljamo na taj način“ – navodi Kan govoreći o Tulane Univerzitetu. „Prošle godine skoro polovina generacije nije došla sa prirodnog smera i svakako nam se dopadaju studenti koji sviraju neki instrument, pišu, igraju ili pevaju.“
Originalni tekst autorke Casey Lesser je u celosti preuzet i preveden sa sajta Artsy.com.
Želite da uvedete malo umetnosti u svoje studiranje ili da se jednostavno odmorite nakon napornog dana na Fakultetu? Predlažemo vam sledeće oaze kulture koje nudi Beograd, a u blizini su Medicinskog fakulteta!
Muzeji:
Narodni muzej – Trg Republike 1a
Muzej savremene umetnosti – Ušće 10 blok 15
Muzej Nikole Tesle – Krunska 51
Istorijski muzej Srbije – Trg Nikole Pašića 11
Kulturni centri:
Studentski kulturni centar – Kralja Milana 48
Dom kulture “Studentski grad” – Bulevar Zorana Đinđića 179
Kulturni centar Beograda – Trg Republike 5
Dom omladine Beograda – Makedonska 22
Galerije:
Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti – Knez Mihailova 35
Galerija “Grafički kolektiv” – Obilićev venac 27
Kuća legata – Kneza Mihaila 46
Pozorišta:
Narodno pozorište – Francuska 3
Jugoslovensko dramsko pozorište – Kralja Milana 50
Atelje 212 – Svetogorska 21
Beogradsko dramsko pozorište – Mileševska 64a
Bioskopi:
Jugoslovenska kinoteka – Uzun Mirkova 1
Dvorana Doma sindikata – Trg Nikole Pašića, Dečanska 14
Klasična muzika:
Zadužbina Ilije Kolaraca – Studentski trg 5
Beogradska filharmonija – Studentski trg 11
A.S.
