Inspirisani aktuelnim stanjem u medijima i sve češćim optužbama osoba za nadrilekarstvo, razgovarali smo sa prof. dr Slobodanom Savićem sa Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. O kakvom fenomenu se radi, kakve su moguće zakonske posledice, te šta sve podrazumeva nadrilekarstvo – pročitajte u tekstu koji sledi!
Medicinar: Da počnemo od početka, šta je nadrilekarstvo i kako se ono definiše?
Prof. Savić: Najkraće rečeno, pod nadrilekarstvom podrazumevamo da osoba preduzima i vodi proces lečenja, a da za to nije adekvatno kvalifikovana. Postojalo je od vajkada – naime, u vremenima kada nije bilo školovanih lekara, lečenjem su se bavili oni koji za to nisu bili adekvatno edukovani. Iako su neke stvari u vezi sa tim možda bile korisne (u smislu istorije i razvoja medicine), u momentu kada se nauka i medicina razvijaju do nesagledivih razmera, nadrilekarstvo moramo posmatrati kao negativnu pojavu. Danas je nadrilekarstvo definisano kao krivično delo, konkretno u članu 254. Krivičnog zakonika Republike Srbije i to u dva stava koja se odnose na nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo, sa predviđenom novčanom kaznom ili kaznom zatvora do 3 godine.
Ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. (Krivični zakonik RS, čl. 254)
Medicinar: Osvrnimo se onda na Krivični zakonik, koji uslovi moraju biti ispunjeni da bismo određenu osobu osudili za nadrilekarstvo?
Prof. Savić: Prvi uslov jeste da osoba nema potrebne kvalifikacije za obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno da nema diplomu medicinskog i srodnih fakulteta, a da obavlja zdravstvenu delatnost. Tu je već ispunjen uslov za kvalifikaciju krivičnog dela, iako pacijentu ne mora da bude oštećeno zdravlje. Sudu je dovoljno da dokaže da je došlo do protivzakonitog pružanja zdravstvenih usluga, nezavisno od toga da li su te metode uzrokovale oštećenje ili pogoršanje zdravlja. Međutim, ako dođe do težih posledica u smislu teškog oštećenja zdravlja, po članu 259. Krivičnog zakonika, učinilac će se kazniti zatvorom od 1 do 8 godina, odnosno 2 do 12 godina u slučaju da je nastupila smrt. Interesantno je da se po istom članu Krivičnog zakonika i istom kaznom sankcionišu i lekari za nesavesno pružanje lekarske pomoći sa teškim posledicama, jer se to podvodi pod teška dela protiv zdravlja ljudi.
Ako je usled dela iz člana 254. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (Krivični zakonik RS, čl. 259)
Medicinar: Nadrilekari i šarlatani se često kriju pod širokim pojmom alternativne medicine. Da li se radi o istom fenomenu?
Prof. Savić: Pre svega, ne bismo smeli da izjednačavamo alternativnu medicinu i nadrilekarstvo budući da su neke metode alternativne medicine apsolutno priznate u savremenoj medicini. Međutim, za razliku od alternativne medicine, nadrilekarstvo je opasno zato što često koristi poslednju nadu pacijenata i njihovih porodica u trenucima teške bolesti. Postoji niz slučajeva ljudi koji su se obogatili upravo tzv. lečenjem teških i neizlečivih bolesnika, iako se radilo o čistoj prevari. Nasuprot tome, u alternativnoj medicini, dobar deo metoda i principa je prepoznat i pokazuje određene efekte. Uz dodatna usavršavanja, alternativnom medicinom se mogu baviti i školovani lekari.
Tradicionalna medicina obuhvata one proverene stručno neosporene tradicionalne, komplementarne i alternativne metode i postupke dijagnostike, lečenja i rehabilitacije, koji blagotvorno utiču ili koji bi mogli blagotvorno uticati na čovekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji u skladu sa važećom medicinskom doktrinom nisu obuhvaćeni zdravstvenim uslugama (Zakon o zdravstvenoj zaštiti, čl. 235)
Medicinar: Da li ste se susretali sa slučajevima nadrilekarstva u vašoj praksi? Koliko često su nadrilekari odgovorni za nečiju smrt?
Prof. Savić: Iskreno govoreći, nismo imali mnogo dokumentovanih slučajeva. Ipak, sećam se jednog vrlo upečatljivog primera sa početka svoje karijere. Naime, osuđeni nadrilekar je vodio neku vrstu ordinacije u hotelu „Slavija“ gde je primenjivao hirurško i konzervativno lečenje nad pacijentima sa bolestima perifernih arterija i posledičnim gangrenoznim promenama. To tzv. lečenje je započinjalo primenom specijalnih kapi i obustavom preporučene terapije, a kada bi se stanje ubrzo pogoršalo, nadrilekar bi u hotelu svojeručno amputirao prste bolesnih. Danas nailazim na primere raznih tinktura koje su neretko razblaženi rastvori korozivnih supstanci, a za koje se tvrdi da imaju lekovito dejstvo. Srećom, Institut za sudsku medicinu ima dobro opremljenu toksikološku laboratoriju u kojoj možemo detektovati sastav sumnjivih preparata. Takođe, svaki preparat se može i na lični zahtev ispitati u našoj laboratoriji.
Medicinar: Zašto onda imamo mali broj prijavljenih i osuđenih lica koja se bave nadrilekarstvom?
Prof. Savić: Problem je što prevarena lica retko prijavljuju nadrilekarstvo istražnim organima. Oni često sami osećaju sramotu zato što su na neki način ispali zloupotrebljeni, pa ličnu grižu savesti prikrivaju tako što štite vršioce krivičnog dela. Poseban problem predstavljaju pacijenti u terminalnom stadijumu bolesti gde standardno savremeno lečenje nije dalo željene rezultate, pa se onda pacijenti vode principom ako smo pokušali sve, pokušaćemo i ovo – što je razumljiva reakcija čoveka na strah od sve izvesnije smrti.
Medicinar: Lekari često savetuju protiv ovakvih opskurnih metoda lečenja, ali čini se da ti saveti nemaju željeni odziv?
Prof. Savić: Jedan od korena problema jeste trenutna atmosfera nepoverenja u lekare u našem društvu i stav da je svaki nepovoljan ishod lečenja posledica lekarske greške. Upravo to poverenje u svog lekara je prvo što moramo da povratimo, to je možda i glavni razlog zašto nam pacijenti odlaze na „drugu stranu“. Ta pojava opšteg nepoverenja uopšte nije bezazlena, verujem da mi trenutno naziremo tek vrh ledenog brega, budući da su otkriveni i dokazani slučajevi nadrilekarstva u apsolutnoj manjini.
Medicinar: Nažalost, jedan broj školovanih lekara u poslednje vreme ostvaruje materijalnu korist primenom metoda koje nisu priznate od strane struke i nisu bazirana na aktuelnim naučnim saznanjima. Da li zakon prepoznaje takve slučajeve?
Prof. Savić: Da bi moglo da se dokaže nesavesno pružanje lekarske pomoći u zakonskom smislu (član 251 KZ RS), mora da se radi o očigledno nepodobnom sredstvu ili načinu lečenja. Štaviše, nije dovoljno samo dokazati očiglednu nepodobnost nekog sredstva ili metoda, već i to da je upravo njihova primena uzrokovala pogoršanje zdravlja, što u sudskoj praksi nije lak zadatak. Uzmimo za primer lekara koji propiše penicilin osobi koja daje podatak o alergiji na penicilinske preparate. Ako u tom slučaju nekom srećom nije došlo do reakcije preosetljivosti, anafilakse, taj lekar nije zanimljiv zakonu jer nije ispunjen pomenuti uslov iz člana 251. Krivičnog zakonika – nije prouzrokovano pogoršanje zdravstvenog stanja pacijenta. Dakle, iako nam nešto izgleda kao šarlatanstvo u izvedbi školovanih lekara, bez dokazanog pogoršanja zdravstvenog stanja pacijenta to ne može da se podvede pod krivično delo.
Lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. (Krivični zakonik RS, čl. 251)
Medicinar: Šta onda preostaje pacijentima ili kolegama koje primete nešto sumnjivo u radu lekara, a isto nije moguće kvalifikovati kao krivično delo?
Prof. Savić: Podsećam, Lekarska komora Srbije ima svoj Etički odbor i Sud časti koji može da preispituje profesionalnu odgovornost lekara. U slučaju da lekar krši propise Lekarske komore Srbije, njene kodekse i pravilnike, moguće je izreći sankcije koje idu od javnih opomena, pa sve do oduzimanja licence.
Kako u nekoliko koraka možete proveriti da li je metoda alternativne (komplementarne medicine) za koju ste zainteresovani sigurna i priznata od strane Ministarstva zdravlja?
- Proverite da li je lekar koji obavlja metodu licenciran od strane Lekarske komore Srbije;
- Proverite da li je metoda koju želite da preduzmete na listi priznatih metoda tradicionalne medicine Ministarstva zdravlja Republike Srbije;
- Proverite da li se vaš izabrani lekar slaže sa navedenom metodom ili postupkom;
- Proverite da li se određena preporučena supstanca ili lek Nalazi u Nacionalnom registru lekova Agencije za lekove i medicinska sredstva.
Nakon što započnete proces lečenja:
- Insistirajte na adekvatnoj lekarskoj i drugoj dokumentaciji (lekarski izveštaji, fiskalni računi);
- Pratite svoje zdravstveno stanje i u slučaju pogoršanja, odmah se obratite nadležnom lekaru u Domu zdravlja.
Ako posumnjate na nadrilekarstvo ili nadriapotekarstvo:
- Razgovarajte sa svojim lekarom i/ili potražite stručno mišljenje licenciranih medicinskih radnika;
- U slučaju da ste oštećeni, pripremite što više dostupne dokumentacije i obratite se istražnim organima, odnosno najbližem javnom Tužilaštvu;
- U slučaju da je nastupila smrt bliskog srodnika ili prijatelja, a mislite da je posledica nadrilekarstva, obavezno prijavite vaše sumnje lekarima zdravstvene ustanove u kojoj je lice preminulo ili Službi za pregled umrlih lica u slučaju da je smrt nastupila van zdravstvene ustanove.
NADRILEKARI NISU OBUČENI LEKARI I DIREKTNO UGROŽAVAJU ŽIVOT BOLESNIH PRI TOM OSTVARUJUĆI NEZAKONSKU MATERIJALNU KORIST ŠTO PREDSTAVLJA KRIVIČNO DELO. U SLUČAJU NAJMANJE NEDOUMICE OBRATITE SE SVOM IZABRANOM LEKARU ZA SAVET I DALJA UPUTSTVA.
ZAŠTITITE SVOJE ZDRAVLJE I ZDRAVLJE ONIH KOJE VOLITE.
A.S.