Dr Gabriela Dumitru je planirala da se penzioniše pre više godina, ali umesto toga, ona beleži najveći broj radnih sati do sada. Ova 65-ogodišnja lekarka čini polovinu tima neonatološkog odeljenja u Sloboziji, sumornom gradu u blizini Bukurešta, glavnog grada Rumunije.

Dr Dumitru radi po tri ili četiri celodnevna dežurstva nedeljno, uspevajući da uhvati tek par sati sna kada je to moguće unutar svoje kancelarije ukrašene fotografijama mačića. Njen kolega sa odeljenja napunio je 75 godina, a pre 15 godina je zvanično otišao u penziju. Njih dvoje međusobno dele posao koji treba da obavlja bar četiri ili pet lekara, odnosno donose na svet oko 1200 beba godišnje, starajući se o onim koje imaju posebne potrebe i poteškoće.

Odeljenje neonatologije u Sloboziji je mali prozor u mnogo veću krizu koja pogađa Rumuniju, gde je na hiljade lekara i medicinskih tehničara napustilo zemlju, motivisani višim platama koje nude države zapadne Evrope. Šta više, kriza u zdravstvenom sektoru Rumunije je samo manji deo ukupnog broja emigracija koje zahvataju nove članice Evropske unije iz redova zemalja centralne i istočne Evrope.

Treba da promenimo apsolutno sve ako želimo da nam ljudi ostanu: dr Gabriela Dumitru (65) specijalista neonatologije u  Sloboziji, Rumunija. Foto: Shaun Walker/The Guardia

Treba da promenimo apsolutno sve ako želimo da nam ljudi ostanu: dr Gabriela Dumitru (65) specijalista neonatologije u Sloboziji, Rumunija. Foto: Shaun Walker/The Guardian

Iako vlade država koje se suočavaju sa ovim problemom pokušavaju da ublaže posledice odlaska najtalentovanijih mladih državljana, političari mahom igraju na kartu razbuktavanja straha od aktuelne migrantske krize kako bi sebi obezbedili političku podršku. Međutim, novija istraživanja pokazuju da je strah od emigracija i odlaska mladih generacija sve prisutniji i intenzivniji. Tako, skoro polovina ispitanih Rumuna navodi da je najviše zabrinuta u vezi sa štetnim uticajem emigracija na budućnost svoje države.

Procenjuje se da je Rumuniju od momenta pridruženja Evropskoj uniji napustilo oko 3,4 miliona radno sposobnog stanovništva, od toga 43,000 lekara prema podacima Ministarstva zdravlja. Sa druge strane, američki Biro za populacionu politiku predviđa pad u broju stanovnika Rumunije od 22% do 2050. godine, kao zbirni rezultat emigracija, visokih stopa mortaliteta i niskih stopa nataliteta. Susedna Bugarska se nalazi u sličnoj, zabrinjavajućoj situaciji.

Prema poslednjoj statistici rumunskog Ministarstva zdravlja, u Jalomica okrugu, čiji je centar Slobozija, 44% lekarskih radnih mesta je upražnjeno. Na državnom nivou, ovaj procenat je oko 26%, što praktično znači da Rumunija ulaže u školovanje mladih lekara koji nakon toga odlaze.

Dr Raed Arafat, rumunski sekretar za vanredne situacije, a po obrazovanju lekar specijalista urgentne medicine, navodi da je prvi talas emigracija u zdravstvenom sektoru otpočeo pre pridruženja Evropskoj uniji 2007. godine, kada je veliki broj medicinskih sestara otišao u Italiju. „Tada smo izgubili čitav kontigent sestara u periodu od dve godine. Iškolovali smo novu generaciju od koje je zatim polovina odmah napustila zemlju.“ – govori dr Arafat.

Kada je ekonomska kriza pogodila Rumuniju, godinu dana nakon pridruženja EU, situacija je postala zaista loša. „Izgubili smo lekare za koje smo mislili da nikada neće otići, naše najkvalifikovanije doktore. To je ostavilo posledice koje se nikad ne mogu ispraviti.“ – govori dr Arafat i dodaje da Rumunija najviše pati od nedostatka specijalista urgentne medicine i anesteziologa.

Prema podacima Eurostata, u periodu od 2007. do 2018. godine najveći deo zemalja centralne i istočne Evrope beleži pad u broju stanovnika, kao rezultat masovnih emigracija i niskih stopa nataliteta. Izvor: Eurostat/The Guardian

Prema podacima Eurostata, u periodu od 2007. do 2018. godine najveći deo zemalja centralne i istočne Evrope beleži pad u broju stanovnika, kao rezultat masovnih emigracija i niskih stopa nataliteta. Izvor: Eurostat/The Guardian

Pridruženje Evropskoj uniji stvara ogromne šanse za talentovane mlade Rumune u pogledu putovanja i stručnog usavršavanja unutar zapadne Evrope. Na desetine letova svakoga dana polazi iz čitave Rumunije ka Londonu, Parizu i Rimu, ali i ka mnogo manjim evropskim gradovima gde na desetine hiljada Rumuna odlazi zbog posla. Nažalost, to stvara ozbiljne nedostatke u domaćoj privredi i raspoloživoj radnoj snazi.

U pokušaju da spreči odlazak medicinskog kadra, vlada Rumunije je udvostručila plate u zdravstvenom sektoru. Ipak, borba za opstanak i dalje postoji u mnogim slabije razvijenim regionima Rumunije gde je ekonomski potencijal rasta dosta ograničen.

U Sloboziji, postoje skromne mogućnosti za ambiciozni podmladak. Velika šarena slova na glavnom gradskom trgu pokušavaju da unesu malo vedrine u sumornu svakodnevicu, ali istina je da postoji malo toga za mlade ljude uključujući tek nekoliko novih zgrada koje su izgrađene od pada komunizma. U skromnoj redakciji lokalnih novina, novinar Andrei Banu sleže ramenima na pitanje šta se može raditi u Sloboziji, a zatim se iskreno smeje na pitanje da li mladi vide svoju budućnost u rodnom gradu.

Bolnica u Sloboziji. Foto: Shaun Walker/The Guardian

Bolnica u Sloboziji. Foto: Shaun Walker/The Guardian

Nije samo da su visokoškolovani radnici napustili zemlju. „Oko 3 miliona Rumuna živi u inostranstvu, mnogo njih sa osnovnim obrazovanjem. Da su kojim slučajem ostali u zemlji, imali bismo dodatni problem nezaposlenosti.“ – govori Cristian Ghinea, potpredsednik Saveza za spas Rumunije. „Prava tragedija jeste što se sistem ne menja dovoljno kako bi ih privukao nazad.“ Njegova stranka planira kampanju na evropskim izborima uz slogan „Vratićemo vam vašu decu“.

Vlada se nada da će povećanje plata u zdravstvenom sektoru biti ključna tačka u zaustavljanju emigracija zdravstvenog kadra, ali za sada rezultati ne obećavaju. Ministarka prosvete, Ecatarina Andronescu navodi da je oko 10,000 lekara napustilo Rumuniju između 2017. i 2018. godine.

„Ogromna većina onih koji odlaze na to se odlučuju iz ekonomskih razloga“ – govori Călin Popescu-Tăriceanu, predstavnik rumunskog Senata. „Vlada je usvojila dramatične mere povećanja plata kako bi zaustavila ovaj neprijatni i nesrećni talas emigracija“ – priznaje on, dodajući da su dosadašnji rezultati bili praktično razočaravajući.

Popescu-Tăriceanu kaže da se nadao da će Brexit biti motiv za rumunske lekare i sestre koji rade u Ujedinjenom Kraljevstvu da se vrate nazad kući i citira da poznaje medicinsku sestru koja se interesovala za nedavno povećanje plata u Rumuniji.

Uprkos drastičnim merama povećanja plata u zdravstvenom sektoru, oko 10,000 rumunskih lekara odlučilo se za rad u inostranstvu između 2017. i 2018. godine.

Dr Arafat tvrdi da država sada može biti sigurna da zdravstveni radnici više ne odlaze zbog niskih primanja, ali priznaje da je sistem opterećen nepotrebnom birokratijom koja proizvodi višemesečna čekanja kako bi se zainteresovani lekari vratili kući. „Potreban nam je proaktivan program da bismo ih motivisali da se vrate.“ – tvrdi dr Arafat.

U Sloboziji, dr Dumitru kaže da su se uslovi rada u bolnici dramatično popravili u odnosu na strašnu situaciju tokom devedesetih kada je Nikola Čaušesku uveo zemlju u izolaciju. Takođe, doktorka pozdravlja povećanje plata. „Ipak, novac nije sve.“ – navodi ona.

„Sećam se kako sam pre 25 godina morala da povijam novorođenčad na smrznutom tremu odmah nakon završetka carskog reza. Sada imamo svu opremu koja nam je potrebna, a i plate su povećane. Međutim, nije sve u novcu, trebalo bi promeniti apsolutno sve, uključujući i mentalitet naroda, da bi ljudi zapravo poželeli da ostanu i rade ovde.“ – zaključuje dr Dumitru.

Originalni tekst sa pratećim fotografijama autora Laurentiu Colintineanu je u celini preuzet i preveden sa sajta Theguardian.com 

A.S.