U hodnicima Dekanata pronašli smo našeg studenta prodekana, Dimitrija Cvetkovića. Pored sve gužve i obaveza, odgovorio nam je na nekoliko pitanja u vezi sa prodekanskom funkcijom i studiranjem uopšte. Uživajte!
Medicinar: Dimitrije, funkcija studenta prodekana postoji odavno i predviđena je Statutom fakulteta i Pravilnikom o radu Studentskog parlamenta. Koja su zaduženja, rekli bismo, prvog među jednakima?
Dimitrije: Funkcija studenta prodekana je da nepristrastno predstavlja studente na dekanskom kolegijumu i ostalim organima fakulteta. U tom smislu zastupa studente po pitanju kvaliteta studija, studentskih organizovanja, akcija i naravno studentskih prava. Takođe, student prodekan prenosi i stavove Uprave fakulteta članovima Studentskog parlamenta i ostalim studentima i na taj način predstavlja neki vid spone između Uprave škole i studenata.
Medicinar: Koliko se studentski glas čuje među Upravom fakulteta?
Dimitrije: Studentski glas ima određenu specifičnu težinu na našem fakultetu. Uprava želi da od studenata dobije povratne informacije o svakom problemu i postoji spremnost da se oni reše. Svake godine se zajedničkom saradnjom Parlamenta i Uprave doprinosi kvalitetu ili boljim uslovima studiranja. U toku ove školske godine, dogovorili smo da praktični ispiti na svim predmetima, osim na onim koji zahtevaju kliničke veštine, važe minimum dva roka. Ovo pravilo primenjivaće se od naredne godine, i u mnogome će pomoći studentima da svoje brojne obaveze lakše ispune. Takođe, na svakom dekanskom kolegijumu redovno se čitaju molbe studenata i raspravlja se o njima, nevezano da li su dostavljene meni ili nekom od prodekana. Voleo bih da ovim putem ohrabrim studente da se jave ukoliko imaju neki problem i da iskoriste dobru saradnju između studenata i Uprave koja traje duže vreme.
Medicinar: Na koje sve načine te studenti mogu kontaktirati?
Dimitrije: Dostupan sam putem e-maila na cvetkovic.d@outlook.com ili me mogu naći skoro svakodnevno u prostorijama Studentskog parlamenta.
Medicinar: Koliko je bitna saradnja studenta prodekana i Studentskog parlamenta?
Dimitrije: Student prodekan se bira iz redova Studentskog parlamenta prostom većinom, što znači da je minimum šesnaest ljudi toj osobi ukazalo poverenje da obavlja veoma značajnu funkciju za studente. Zbog toga, ali i zbog informacija koje student prodekan deli sa Parlamentom, veoma je značajno da postoji dobra radna atmosfera. Stava sam da je zajednički rad često kvalitetniji od individualnog i da kvaliteti svake osobe mogu da doprinesu zajedničkom cilju.
Medicinar: Ti obavljaš funkciju studenta prodekana u dva mandata. Kakva su tvoja iskustva i šta bi preporučio onom koji te nasledi?
Dimitrije: Imao sam tu privilegiju da me kolege iz Parlamenta podrže dva puta prilikom izbora za studenta prodekana. Funkcija studenta prodekana se poštuje od strane Uprave i često se traži mišljenje za mnoga studentska pitanja. Zahvaljujući ovoj funkciji, u prethodnih godinu i po dana stekao sam brojna iskustva i veštine u organizaciji, donošenju odluka, “pregovaranju”, javnom nastupu… Ono što bih posavetovao svog naslednika je da se fokusira na jednu ideju kojoj će se posvetiti. Period od godinu dana se čini dug, ali je nedovoljan za realizaciju određenih planova. U mom slučaju, to je stvaranje simulacionog centra, gde će studeneti našeg fakulteta moći nakon nastave da vežbaju svoje praktične veštine na mnogim fantomima. Taj projekat se biliži kraju i verujem da će Medicinar pisati o njemu nakon njegove realizacije.
Medicinar: Da li si zadovoljan trenutnim poštovanjem studentskih prava na fakultetu i gde postoji najviše mesta za unapređenje?
Sveukupno gledano, studentska prava se veoma poštuju. Naš fakultet je jedan od retkih na Univerzitetu koji ulaže u studentske aktivnosti kao što su Kongres studenata biomedicinskih nauka i Medicinijada, a broj ispitnih rokova je ubedljivo najveći kod nas. Najviše mesta za napredak postoji u nastavi i to na kliničkim predmetima, koji su ujedno i najveći. Da bi se podigao kvalitet tih predmeta, nije dovoljna samo saradnja Studentskog parlamenta, šefova katedri i Uprave, već je potrebna pomoć i studenata koji na najbolji način mogu da ukažu na nedostatke u nastavi. Još jednom ću apelovati na sve kolege da nam šalju povratane informacije, jer jedino na taj način možemo korak po korak da dovedemo do poboljšanja kvaliteta studiranja.
Medicinar: Kakav je odnos našeg fakulteta sa drugim Medicinskim fakultetima u Srbiji i regionu?
Dimitrije: Odnos je korektan. Prethodne dve godine Zajednica fakulteta nam je ukazala poverenje da organizujemo Kongres studenata biomedicinskih nauka, a ove godine smo organizatori Medicinijade. Što se tiče fakulteta u region, neki su nam bili prošle godine bili gosti na Kongresu, a mi smo u pre godninu dana bili gosti na Medicinskom fakultetu u Ljubljani, gde smo velikodušno primljeni i sprovedeni kroz neke od njihovih instituta. Težimo da kroz druge projekte, kao što je internacionalni kongres “Global Students Conference of Biomedical Sciences- GSC Belgrade” nastavimo saranju sa fakultetima iz zemlje i regiona i da jačamo vezu sa njima.
Medicinar: Pored studiranja, kakve vannastavne aktivnosti su dostupne našim studentima?
Dimitrije: Za Dan studenata, održana je tribina na kojoj su predstavljene vannastavne aktivnosti. Glavna organizacija na fakultetu je Studentski parlament, čiji članovi se bore za studentska prava i interese, zatim su tu sekcije Parlamenta CSNIRS, časopisi Medicinski podmladak i Medicinar, i Sporstko društvo ”Medicinar” o kojima verujem da ćete napraviti priloge pa ih ja neću opisivati. Ono što mogu detaljnije da predstavim je internacionalni kongres “GSC Belgrade” koji se održava u oktobru na našem fakultetu i jedini je kongres ovog tipa u našoj zemlji. Organizacioni tim čine kolege sa biomedicinskih fakulteta i predstavlja jedan interesantan tip vannastavne aktivnosti jer povezuje različite veštine i znanja pre svega u organizaciji. Prednost su takođe kontakti koji se stiču sa profesorima i kolegama iz organizacije i pravi se jedno jezgro koje želi da na adekvatan način predstavi Medicinski fakultet i Beograd na internacionalnoj sceni. Prijave za organizacioni tim su svake godine u decembru, a u septembru se održava konkurs za volontere, koji su poseban i veoma važan deo samog kongresa i pozvao bih sve zainteresovane da se prijave i upoznaju se sa ovim vidom vannastavne aktivnosti. Pored aktivnosti koje su pod okriljem Parlamenta, postoje i organizacije koje se nalaze pri fakultetu kao što su IFMSA-Serbia, AKUD “Mika Mitrović Jarac” i SUMC.
Medicinar: Ti si trenutno apsolvent. Gledajući unazad, koje su tri stvari koje student medicine ne bi trebalo da propusti tokom studija?
Dimitrije: Svako od nas ima svoju viziju studija, pa ću ja pomenuti stvari koje su obeležile moje studiranje. Čitaonica Medicinskog fakulteta, je svakako mesto za koje me vezuju lepe uspomene i tu sam upoznao mnoge ljude sa različitih godina. Tamo se lako “podele muke” studiranja i stvara se pozitivna atmosfera koja vas vezuje. Neka vannastavna aktivnost svakako treba da bude deo studiranja. To ne mora nužno biti rad u nekoj sekciji, nego na primer naučno-istraživački rad koji je veoma razvijen na našem fakultetu. Na studijama treba iskoristiti priliku da se upoznate sa naukom jer će ona svakako biti deo naše buduće profesije. Na kraju, učešće na Kongresu ili Medicinijadi je iskustvo koje svakako ne treba propustiti tokom studiranja. Velike manifestacije prepune pozitivne atmosfere i ljudima sa različitih fakulteta posebno su iskustvo. Iako mnogi studenti misle da nemaju vremena da pred junski rok odu, ja im savetujem da svakako ne propuste ove događaje, jer vremena svakako ima.
Medicinar: Kako bi savetovao mlađe kolege?
Dimitrije: Neka odgovor na ovo pitanje bude sažetak ovog razgovora. Smatram da svako od kolega treba da izdvoji neko vreme pored učenja koje će da posveti sebi i onome što voli. Za mene su najuspešniji studenti oni koji pored dobrog proseka u svom CV-u mogu da pokažu i neki drugi vid interesovanja. To može biti hobi ili neka vannastavna aktivnost čiji značaj leži u tome što nas dovede u nove situacije sa kojima dolaze i značajna iskustva, te uz pomoć njih radimo na sebi i razvijamo se kao ličnosti. Ipak najznačajnija stvar je da pitaju i da traže od nastavnika da im pokažu neku praktičnu veštinu ili daju neku dodatnu informaciju, da dođu na dežurstvo da rade i na taj način da se što bolje pripreme za lekarski posao. Postoji ljudi na fakultetu koji će prepoznati vaš trud, rado vas prihvatiti i biće im zadovoljstvo da sa vas podučavaju. Bitno je da vredno rade i budu uporni, a rezultati tog rada će sami doći.
A.S.
