Ideja da se uspešno školuje i zarađuje u isto vreme verovatno je postojala kod svakog studenta u nekom delu njegovog studiranja. Neki su to i pokušali sa manje ili više uspeha. Koje su mogućnosti dolaska do novca preko jednokratnih ili kratkotrajnih poslova za vreme studija? Koliko je to realno izvodljivo za prosečnog studenta medicine? Kako se za dodatni novac snalaze studenti u ostalim evropskim zemljama?
Najčešći način sticanja novčanih zarada jesu poslovi koji se dobijaju uz pomoć razvijenih studenstkih i omladinskih zadruga. Berza rada preko oglasa na internet stranicama ovih organizacija je dosta raznovrsna i nudi veliki broj opcija kada su jednokratni ili poslovi na neodređeno u pitanju. U aktuelnim poslovima većina studenata ima mogućnost da se pronađe, dok se kao najvažniji uslovi za aplikaciju navode starosno ograničenje (negde je 26 godina, negde 30) i članska karta za koju se plaća godišnja članarina obično u simboličnom iznosu. Poslovi se uglavnom odvijaju na sedmičnom nivou ili po potrebi u trajanju od 6 do 10 časova, dok se dnevne zarade kreću od 1000 do 2500 ili od 140 do 200 dinara po satu rada. Saveti pre konačne odluke o učlanjenju su da se student dobro raspita u svom okruženju ili preko dostupnih internet foruma, sa onima koji su već imali iskustva u radu uz pomoć sličnih preduzeća.
Sezonski poslovi u pauzama između dve školske godine postaju sve popularniji između ostalih i kod studenata našeg fakulteta. Ukoliko na vreme završe svoje obaveze oko ispita studenti sve češće odlaze u prekokokeanske zemlje u vremenskom periodu od 3-6 meseci gde imaju priliku da obiđu krajeve do kojih bi inače teže stizali i u isto vreme najčešće radeći nekoliko poslova odjednom, zarade zavidne svote novca koje mogu da im budu od koristi u daljem školovanju. Oni koji odluče da ostanu u našoj zemlji novac mogu da potraže u poslovima sezonskog branja voća , kao i u radu u ugostiteljskim objektima.
Uporedo sa studiranjem moguće je unovčiti i neke od svojih talenata. Poznavanje jezika, sviranje instrumenata ili umeće prenošenja stečenih znanja mogu da budu izvor stalnih prihoda preko držanja časova osnovcima, srednjoškolcima ili mlađim kolegama.
Cene održanih dvočasa nezvanično se kreću od 800 do 1500 dinara.
Na drugoj strani, razvoj tehnologija omogućio je lakše stizanje do zainteresovanih za određene usluge kao i izlaganje sopstvenih veština i ostvarivanje kreativnog potencijala. Društvene mreže, specijalizovani blogovi kao i sajtovi poput Feverr-a na kojima svako može da ponudi svoje usluge ili da reklamira određene proizvode uz naknadu daju mogućnost svakodnevne zarade iz svog mesta stanovanja.
Kada su pitanju zemlje u našem okruženju ponuda poslova je slična s tim da su usluge uglavnom bolje plaćene. Za iste poslove u Bosni i Hercegovini dobija se skoro dvostruko više novca, u Hrvatskoj skoro trostruko, dok su u Sloveniji cene usluga najbliže evropskom standardu gde primanja iznose minimum 450 € mesečno. U zemljama Zapadne Evrope razlika ide do te mere da se u velikom broju slučajeva dnevnice u Srbiji izjednačavaju sa tamošnjim satnicama. Uz to je i ponuda poslova raznovrsnija i čini se prijemčivija studentskom nivou. U Velikoj Britaniji i Nemačkoj najpopularniji i najunosniji poslovi studenata su poslovi instruktora plivanja, trenera mlađih kategorija u sportskim ekipama, animatora na dečijim proslavama ili poslovi službenih lica na utakmicama dečijih liga.
Za iste poslove u Bosni i Hercegovini dobija se skoro dvostruko više novca, u Hrvatskoj skoro trostruko, dok su u Sloveniji cene usluga najbliže evropskom standardu gde primanja iznose minimum 450 € mesečno.
Prihod na mesečnom nivou uz angažovanje nekoliko puta nedeljno može da stigne do brojke od oko 900 €. U ovim zemljama postoji i razvijen sistem letnjih praksi u kojima se osim zarade stiče i veliko iskustvo u radu iz određene oblasti.
Osim materijalne velika je i vrednost u sticanju novih veština, svesti o svojim mogućnostima i samopouzdanju koje će koristiti u daljem životu. Takođe ovo može da bude i veoma naporno iskustvo za svaku mladu osobu, prema tome dobro bi bilo da svako proceni šta može da dobije, a šta da izgubi odlukom da se uporedo školuje i da zarađuje.
Z.B.
