Aktuelna verzija Ženevske deklaracije, savremene verzije Hipokratove zakletve, ali i brojna saopštenja Svetske zdravstvene organizacije, obavezuju buduće zdravstvene radnike da nikakva različitost (pol, starost, rasa, veroispovest, etnička i klasna pripadnost, politička ili seksualna orijentacija) ne sme uticati na njihov odnos prema pacijentu. Da li se takva vrsta tolerancije podrazumeva ili uči?
Medicinski fakultet Univerziteta u Stenfordu nedavno je sproveo studiju u vezi sa seksualnim identitetom studenata medicine. Uočeno je da skoro trećina studenata koji pripadaju nekim od seksualnih manjina bira da zadrži svoju seksualnu orijentaciju za sebe. Šta više, 40% studenata medicine koji se ne identifikuju heteroseksualno navode strah od reakcije svojih kolega i akademske zajednice. “I dalje postoji veliki procenat studenata medicine koji se plaše diskriminacije na osnovu svoje seksualne orijentacije i mogućnosti da ona utiče na dalji razvoj njihove karijere”, govori dr Mičel Lun, koautor studije. “Trebalo bi da radimo unutar struke koja prihvata sve ljude kakvi jesu i stara se o njima uprkos različitostima, međutim takav odnos nismo u stanju da uspostavimo čak ni među svojim kolegama.”
Najčešći razlozi za skrivanje sopstvene seksualne orijentacije ili rodnog identiteta jesu verovanje da to nikoga ne zanima, zatim strah od diskriminacije, nedostatak podrške vršnjaka i porodice kao i društveni pritsak. ”Strah se navodi kao najčešći razlog, bilo u vidu diskriminacije od strane kolega, nastavnika ili pacijenata”, govori Metju Manš, autor studije i student četvrte godine Medicinskog fakulteta. Studija je takođe ukazala da dve trećine studenata medicine koji se osećaju transrodno bira da sakrije svoj rodni identitet tokom studija iz identičnih razloga. Pritisak koji nose studije medicine takođe obeshrabruje studente da otkriju svoju seksualnu orijentaciju budući da oni to vide kao još jedan izvor stresa.
Kao student treće godine medicine, ne bih mogao da zamislim gori momenat za preispitivanje svoje seksualnosti ili coming out – navodi jedan od ispitanika.
„Studije medicine po sebi su veoma iscrpljujuće iskustvo, naročito kada dođete do kliničkih godina i kada menjate odeljenja na dve do tri nedelje, radeći i po 80 sati nedeljno. Dakle, već se suočavate sa ogromnim stresom”, govori Manš koji je otvoreno gej od svoje 17. godine, ali je ipak osetio neke od formi diskriminacije. „Definitivno su postojali trenuci kada sam skrivao svoju seksualnu orijentaciju iz istih razloga koje su naveli ispitanici u studiji. Naime, ocenjivanje tokom studija je često veoma subjektivno. Susretao sam se sa lekarima koji su pravili seksističke i homofobične komentare. Naravno da vas to obeshrabruje, ne želite da vaš lični identitet utiče na vaš uspeh i ocene.”
Na učestalost seksističkih i homofobičnih komentara ukazala je i navedena studija. “Konkretno tokom rotacije na hirurgiji transseksualni pacijenti su često izlagani podsmehu mojih kolega iza zatvorenih vrata“, navodi jedan od ispitanika. Upravo strah od diskriminacije zbog seksualne orijentacije može predstavljati problem i u odabiru buduće specijalizacije, poput hirurgije koja se smatra tipično mačo granom medicine.
“Biti LGBT ne bi trebalo da predstavlja problem u medicini, to važi i za lekare i za pacijente. Ako možemo da unapredimo radnu atmosferu na fakultetu kroz bolje prihvatanje različitosti u najširem smislu te reči, to će sigurno voditi ka unapređenju nege pacijenata, što i jeste krajnji cilj”, zaključuje Lun.
Na medicinskim fakultetima u Srbiji nisu sprovedena slična istraživanja. Iako zakoni deklarativno štite studente i pacijente od različitih vrsta diskriminacije, pa i onih na osnovu seksualnog i rodnog identiteta, ostaje upitno koliko se vremena posvećuje odnosu lekara i LGBT+ pacijentima, te specifičnostima njihovih zdravstvenih potreba.
Medicinski radnici i LGBTI / Fotografija: Facebook – United Nations Serbia
Ono što može biti relativno indikativno jesu ranija istraživanja o stavovima srednjoškolaca u Srbiji. U istraživanju iz 2011. godine, čak 44% ispitanika nikada ne bi sedelo u klupi sa pripadnikom seksualnih manjina, dok 28% mladih sa tim nema problem. Skoro trećina srednjoškolaca otvoreno je homofobično. Čak 41% ispitanika smatra da je gej populacija bolesna, a 38% se ne slaže sa tim stavom. Ono što je posebno interesantno jeste da se od svih gradova u kojima je sprovedeno istraživanje Beograd pokazao najveći stepen homofobije.
Na kraju, postavlja se pitanje koliko studije medicine mogu da pomognu u senzibilisanju budućih lekara prema različitostima, bila to LGBT+ populacija ili druge marginalizovane grupe? Kao što je već naglašeno, u Srbiji nam istraživanja na ovu temu nedostaju. Grube generalizacije koje se često mogu pročitati u udžbenicima ili čuti na predavanjima nisu od pomoći. Od velikog je značaja da se tokom studija izdvoji dovoljno vremena za raščlanjivanje određenih termina poput rizičnih grupa i rizičnog ponašanja, razlike između pola i roda, a zatim i da se otvoreno priča o različitim seksualnim praksama koje postoje među ljudima, ma kojeg oni seksualnog identiteta bili.
Poverenje, iskrenost i razumevanje između pacijenta i lekara rezultuje kvalitetnom anamnezom koja je temelj za postavljanje ispravne dijagnoze.
U velikoj studiji koja je publikovana u Journal of American Medical Association, obuhvaćeno je više od 100 medicinskih fakulteta Severne Amerike. Ukazano je da je prosečan broj sati posvećen specifičnostima zdravstvene nege LGBT+ osoba (od seksualno prenosivih infekcija do mentalnog zdravlja) tokom celokupnih studija medicine oko 5 sati, a čak trećina (33,3%) fakulteta uopšte ne obrađuje tu temu.
Statistički gledano, neminovno je da će se svaki lekar tokom svoje prakse susretati sa osobama različitih seksualnih i rodnih identiteta, a vrlo je verovatno da će mu neke od njih biti kolege i bliski saradnici. Čak i ako bismo izuzeli moralnu kategoriju diskriminacije osoba na margini, razumevanje, prihvatanje i poštovanje različitosti vodi ka boljoj i uspešnijoj zdravstvenoj nezi pacijenta. Ako to uzmemo za krajnji cilj našeg delovanja kao lekara, izvesno je da ćemo pronaći snage za potrebne promene sistema i nas samih.
A.S.
