Kokain nam je poznat kao droga koja izaziva ozbiljnu zavisnost i posledice po svoje korisnike. Ipak, ne tako davno je bio smatran magičnom supstancom koja ima šansu da reši različite medicinske probleme. Kako je počeo i tekao put kokaina od čudesnog leka do opasne droge?

Kokain je glavni alkaloid iz lista biljke Erythroxylum coca koja raste u Južnoj Americi. On predstavlja intenzivni stimulans centralnog nervnog sistema koji deluje na pažnju, budnost i opreznost, brzinu reagovanja, te povećanu količinu voljne aktivnosti. Kod psihički zdravih osoba kokain izaziva euforiju sa povećanjem energije i kapaciteta za rad, kao i osećaj samopouzdanja. Međutim, kokain je droga koja dovodi do izražene psihičko-fizičke zavisnosti i tolerancije, što znači da su potrebne sve veće doze kako bi se postigao isti efekat.

Kokain, nekada droga bogataša, danas je sve pristupačniji i sve više ljudi je u prilici da eksperimentiše sa njegovom upotrebom. Najčešće se uzima ušmrkavanjem, zatim injekcijama i pušenjem u vidu kreka (crack).

Kokain se popularno koristi u formi belog praha koji se unosi ušmrkavanjem.

Kokain se popularno koristi u formi belog praha koji se unosi ušmrkavanjem. Foto: SDT ©

Međutim, krajem 19. i početkom 20. veka, kokain se upotrebljavao u sasvim drugačije svrhe. Biljka coca postala je novi trend među naučnicima i lekarima koji su pokazivali veliko interesovanje za efekte ove čudesne biljke. Kao čista supstanca, prvi put je izolovan iz biljke od strane nemačkog hemičara Alberta Neimana 1859. godine.

Te 1884. godine, Frojd je dobio prvu isporuku kokaina od poznate farmaceutske kompanije. Ubrzo počinje da proučava njegove efekte, šta više, nije se libio da eksperimente izvodi na sebi, naravno, u ime nauke.

Sredinom 1880-ih godina, čuveni psihijatar Sigmund Frojd pokazuje ogromno interesovanje za neverovatna dejstva kokaina. O kokainu mladi Frojd je prvi put saznao preko članka „Therapeutic Gazette“, firme koja će mu kasnije postati sponzor. Merck, poznata farmaceutska firma, takođe je slala uzorke ambicioznom Frojdu, koji je i sam bio vrlo entuzijastičan u svom otkriću „nove čudesne droge“. Kako su mu se i fizički i psihički efekti činili jako privlačni, do kraja godine je objavio članak pod nazivom „Uber Coca“, u kome opisuje efekte konzumiranja kao „predivno uzbuđenje, stimulisanost za rad i euforiju koja traje“. Frojd je predstavio kokain kao revoluciju u lečenju depresije i smanjene seksualne želje, kao i za rešavanje problema digestivnog trakta. Frojd je, nažalost, završio kao tipičan primer zavisnika koji je pomogao lekarskoj zajednici da uvidi put od lekovitog dejstva kokaina do njegovih stravičnih posledica.

Međutim, Frojd nije bio jedini lekar koji je i sam konzumirao kokain- bilo je već široko poznato dejstvo kokaina na centralni nervni sistem i njegov potencijal da drži organizam u budnom i aktivnom stanju. Mnogi hirurzi suočeni sa ogromnim stresom koji je vezan za prirodu njihovog posla posegli su za kokainom u cilju održavanja pažnje i budnosti tokom napornih operacija. Zanimljiv aspekt ovog problema početkom 1900-ih godina nam živopisno prikazuje američka serija The Knick, čiji je glavni protagonista, hirurg, kokainski zavisnik navučen na redovnu dozu ove droge pred svaku operaciju. Serija se odvija u vremenu kada je kokain bio lako dostupan unutar lekarske zajednce. Na udaru su se našli prvenstveno hirurzi koji su ga zloupotrebljavali u cilju podizanja energije i mogućnosti da rade i operišu satima bez sna.

Reklama za lek za zubobolju s kraja 19. veka. Aktivna supstanca kokain, sasvim legalno se prodavao u apotekama.

Reklama za lek za zubobolju s kraja 19. veka. Aktivna supstanca kokain, sasvim legalno se prodavao u apotekama.

Propagiranje kokaina je krajem 19. i početkom 20. veka dostiglo neverovatne razmere. Poznat je podatak da je u Americi do 1902. godine bilo više od 200 hiljada zavisnika od kokaina. Podaci govore da su  do 1900. godine Amerikanci bili u mogućnosti da legalno nabave gram čistog kokaina za 25 centi i to u bilo kojoj apoteci. Kokain se smatrao za lek koji leči sve – od zubobolje preko alergija do najstrašnijih bolova. Tek dolaskom na snagu Harisonovog narkotičkog čina iz 1914. godine počela je zabrana masovne upotrebe kokaina i time je utaban put ka potpunoj zabrani njegove proizvodnje i upotrebe.

Sa kriminalizacijom upotrebe kokaina 60-ih godina prošlog veka, počela je njegova prava slava preko Holivuda, filmske i muzičke industrije. Holivud je bio izvor popularizacije kokaina promocijom raskošnih i luksuznih žurki filmskih zvezda na platnu i van njega.

Kontinuirana i česta upotreba kokaina najčešće za posledice ima veoma neprijatna i opasna stanja kao što su paranoja, sumanute ideje i halucinacije.

Srećom, zahvaljujući brojnim saznanjima o njegovim neželjenim efektima, danas su dobro poznate ozbiljne posledice konzumiranja kokaina. Posebnu komplikaciju u okviru kokainomanije predstavlja pojava kokainske psihoze koja može zahtevati bolničko lečenje. Pored psihičkih manifestacija apstinencijalne krize, mogu se javiti i digestivni poremećaji, nesanica, tremor i konvulzije.

Naivno bi bilo reći da kokain danas nije u upotrebi, bilo to obično građanstvo ili lekarska zajednica. Filmska industrija nastavlja sa promocijom kokaina kao bezopasnog sredstva za dobru zabavu iako je takvo shvatanje daleko od istine. Ostaje da vidimo kako će se društvo postaviti prema rastućem problemu sve šire dostupnosti psihoaktivnih supstanci. Što se tiče kokaina, stvar je jasna- njegovi kratkotrajni efekti nikako nisu vredni svih dugoročnih posledica.

 

D.S.