Medicinar je već izveštavao o opsežnim reformama studija medicine koje trenutno sprovode najveći američki fakulteti. Da li će ovaj trend slediti i evropski univerziteti još uvek nije izvesno. Želimo da znamo kako protiče vaše studiranje medicine, da li su klasična predavanja zaista stvar prošlosti?
Tekst pod nazivom „Medical students are skipping class in droves — and making lectures increasingly obsolete“ koji potpisuje Orly Nadell Farber je u celini preuzet i preveden sa portala statnews.com.
Budući američki lekari ne dolaze na predavanja. Oni to ne rade kako bi tračarili u kupatilu ili flertovali na stepeništu. Predavanja preskaču da bi učili – i to duplo brže.
Deo studenata prati predavanja kod kuće, u pidžami, gledajući ubrzane snimke svojih nastavnika. Drugi se ređe uključuju. Na jednom fakultetu pristup predavanjima je toliko opao da je i dobitnik Nobelove nagrade nedavno održao čas pred većinski praznim amfiteatrom.
Blizu četvrtina studenata druge godine medicine navodi da skoro nikad nije otišla na predavanje tokom pretkliničkih godina studija, što je povećanje od 5% u odnosu na podatke iz 2015. godine.
Studenti naglašavaju sve veće nezadovoljstvo i anksioznost koju izaziva razlika između onoga što se predaje na fakultetu i onoga što se zapravo očekuje da znaju, odnosno načina na koji će na kraju biti testirani. Uprkos školarini koja iznosi blizu 60 000 američkih dolara godišnje, studenti medicine se sve više okreću internet resursima kako bi se pripremili za Step 1, čuveni test na kraju pretkliničkog dela studija.
Primedba prevodioca: USMLE (United States Medical Licensing Examination) je testiranje koje vodi ka dobijanju lekarske licence i sastoji se iz tri velika koraka (Step 1, Step 2 i Step 3) popularno nazvanih Step. Od diplomiranih lekara se očekuje da uspešno polože USMLE kako bi dobili dozvolu za rad na teritoriji SAD. Step 1 (u daljem tekstu samo Step) podrazumeva savladavanje bazičnih naučnih principa, odnosno pretkliničkih predmeta poput anatomije, fiziologije, biohemije, mikrobiologije itd. Studenti Step 1 obično polažu nakon druge godine studija medicine. Trenutno se se Step sve više koristi pri selekciji kandidata za budući staž, iako mu to primarno nije svrha.
Ovi „samoobrazujući“ medicinari su nalik grupi turista koji razgledaju Tokio bez mape. Poput uličnog vodiča, internet sredstva za učenje (uključujući kartice za pamćenje, video zapise i kvizove) mogu da unaprede putovanje kroz studije, ali isto tako odvedu u ćorsokak.
Dr Lawrence Wang, student treće godine doktorskih studija na Univerzitetu u Kaliforniji, govori kako se značajno oslanjao na internet resurse tokom prve dve godine studija medicine. „Bilo je vremena kada nisam išao ni na jedno predavanje, tako da bih na kraju izašao na ispit kod profesora kojeg prvi put vidim u životu“ – priznaje Wang. „Posebno uoči polaganja Stepa, mahom sam se fokusirao na učenje van preporučenog materijala.“
Wang nije usamljen. Gledajući studiju iz 2017. godine koju je sprovela Američka asocijacija Medicinskih fakulteta, 1 od 4 studenta pretkliničkih godina svakodnevno gleda medicinske edukativne filmove, poput onih koji se mogu naći na sajtu YouTube. Autori ovih videa tvrde da se desetine hiljada studenta medicine godišnje pretplaćuje na njihove proizvode, pri čemu se cena kursa kreće između 250 i 370 američkih dolara.
Lideri u medicinskom obrazovanju postaju uznemireni. Neki medicinski fakulteti, poput Harvarda, skoro da su sasvim obustavili klasična predavanja.
Umesto da provode sate u amfiteatru, od studenata na Harvardu se očekuje da nastavni materijal pripreme kod kuće, a kasnije ga praktično primene tokom obaveznih sesija u malim grupama.
Drugi fakulteti, poput Johns Hopkinsa, kreću se u sličnom smeru, ali još nisu napravili potpun zaokret. Hopkins je drastično smanjio količinu predavanja na račun seminara tokom kojih se očekuje aktivno učešće studenata. Posećenost pretkliničkih predavanja se kreće između 30 i 40% govori dr Nancy Hueppchen, prodekan za nastavu na Johns Hopkinsu.
Za mnoge studente, govori ona, priprema za licencni test (USMLE, prim.prev) počinje već od prvog dana upisa na medicinski fakultet – „Oni imaju sopstveni nastavni plan koji se odvija paralelno sa onim što mi predajemo.“
Odabir adekvatne literature za polaganje testova može biti dugačak i mukotrpan proces. Foto: Storyblocks
Step 1, osmočasovni test sastavljen od pitanja sa više odgovora, je velika stvar. Iako se polaže mnogo pre nego što je većina studenata uopšte imala kontakt sa bolnicom, učinak na testu veoma utiče na dostupnost klinika i budućih specijalizacija za koje će se student eventualno odlučiti.
Kako je ocenjivanje tokom prvih godina studija svedeno na sistem položio-pao, učinak na Step 1 testiranju postaje sve značajniji u razvrstavanju studentskih prijava za budući klinički staž, navodi Hueppchen. Kada je ona polagala test, on ni izbliza nije imao takav značaj. Danas se učinak na Step 1 mnogo više vrednuje, do toga da može biti eliminišući faktor u odabiru budućih stažista.
Dr Ryan Carlson, student treće godine doktorskih studija na Univerzitetu u Vašingtonu, govori da je njegov fakultet fokusiran na predavanje „onih stvari za koje se smatra da su važne budućem lekaru“. Međutim, studenti medicine moraju da znaju mnogo više od onoga što je korisno budućem lekaru. Testovi se fokusiraju na retke bolesti i druge sitnice, govori dr Carlson, koji takođe radi kao tutor studentima koji polažu testove.
Hueppchen priznaje da studenti Johns Hopkisa izražavaju sumnju da ih fakultet uči svemu što im je potrebno, odnosno da nisu precizni u isticanju onoga što im je neophodno da bi briljirali na budućim testiranjima.
Upravo ta sumnja je omogućila procvat industrije internet pomagala. Jedna od takvih platformi jeste SketchyMedical. Kompanija, osnovana 2013. godine od strane tri tadašnja studenta medicine Univerziteta u Kaliforniji, proizvodi vizuelna pomagala i ilustracije kako bi olakšala studentima da nauče i upamte obimno gradivo koje se od njih očekuje.
Dr Andrew Berg i partneri Dr Saud Siddiqui i dr Bryan Lemieux počeli su skicirajući crteže i povezujući ih sa odgovarajućim tekstovima tokom druge godine studija kada su slušali mikrobiologiju.
„Bili smo bombardovani različitim imenima bakterija, virusa i gljiva i bilo nam je vrlo teško da sve to upamtimo na pravi način“ – govori Berg. Upravo su nam te skice pomogle, a sada ih i drugi studenti takođe koriste.
Zamislite ispitni dan, odnosno studenta medicine koji treba da odgovori na pitanje koji bi lek upotrebio u terapiji postoperativne blokade pasaže creva. Student će zatvoriti oči i zamisliti svet „Acetyl-Cole“, užurbani lučki grad koji je deo SketchyMedical crtanih filmova. Ispred izloga, student nailazi na radnike, vozače, gomile sveže ribe, kao i čoveka koji nosi kacigu u obliku nadbubrežne žlezde. Mešalica u obliku debelog creva jeste groteskna asocijacija, ali i dalje vrlo efektan simbol za defekaciju. Radnik koji vozi mešalicu zove se „Beth“ i pije kolu, što navodi studenta da je lek koji se daje za intestinalnu opstrukciju bethanechol.
SketchyMedical pravi interesantne ilustracije koje pomažu medicinarima da vizuelizuju ono što treba da zapamte. Izvor: Printscreen
Ilustracije su potom pretvorene u prave video zapise sa naracijom koji studente uče imenima lekova, njihovim mehanizmima delovanja i neželjenim efektima. SketchyMedical takođe pravi edukativni materijal u oblasti mikrobiologije i patologije.
Berg upoređuje SketchyMedical sa hieroglifima drevnog Egipta. Ali za mnoge, SketchyMedical podseća na drugu tehniku korišćenu hiljadama godina kasnije, u antičkoj Grčkoj, tzv. loci metod ili palata pamćenja.
Palate pamćenja su obično zamišljeni prostori u kojima osoba može skladištiti informaciju u obliku niza brojeva ili reči. Svaki deo informacije je uskladišten negde unutar palate. Kada graditelj palate želi da ih upotrebi, on može da otpočne mentalni put kroz zamišljeni prostor kako bi ih se podsetio. Ova tehnika je pomogla čuvenom Ciceronu, rimskom državniku i filozofu, da upamti svoje govore.
„Mi smo slučajno nabasali na vizuelne tehnike učenja, ali gledajući unazad u istoriju, shvatamo da postoji pregršt dokaza koji podržavaju ovaj način pamćenja.“ – navodi Berg.
SketchyMedical nije jedini vannastavni resurs na koji se studenti oslanjaju. Čitava industrija nastala poslednjih nekoliko godina promoviše video animacije i kvizove namenjene studentima pretkliničkih godina studija. Dr Jason Ryan, osnivač Boards&Beyond, je ime (i glas) poznat studentima medicine širom zemlje. Dr Ryan, nastavnik na Univerzitetu u Konektikatu, pravi edukativne video zapise koji prate sadržaj u oblasti prve pomoći.
Board&Beyond pravi edukativne video zapise na različite medicinske teme. Izvor: Printscreen
Iako i Ryan i Berg smatraju svoje proizvode samo dodacima na klasične studije medicine, mnogi studenti ih vide kao neophodne investicije za uspeh. Ipak, odlučiti se za onaj najbolji i dalje može biti izazov.
To je bio prelomni momenat tokom studija medicine – kada sam shvatio da mi nije toliko bitan uspeh, već kako da suštinski koristim brdo resursa za učenje koji su mi dostupni u cilju što bolje pripreme za polaganje Stepa – navodi Carlson.
Ovaj rastući trend industrije medicinskog obrazovanja je proizvod novih trendova među studentima (rođen iz anksioznosti koju proizvodi polaganje testova), ali i određeni izazov tradicionalnom vidu učenja. Medicinski fakulteti sada moraju biti kreativniji u pogledu obrazovanja budućih lekara, navodi Berg.
Tokom 2015. godine, Medicinski fakultet Univerizeta Harvard osvežio je svoj kurikulum za prve dve godine studija kako bi studentima omogućio kliničko iskustvo i poboljšao posećenost nastave pretvarajući klasična predavanja u interaktivne seminare. Dr Richard Schwartzstein navodi da program sada podstiče sposobnost rešavanja problema i kritičko mišljenje – dve osobine od najveće važnosti za lekarsku praksu, umesto faktičkog znanja i memorisanja.
Međutim, iako medicinski fakulteti pokušavaju da fokus premeste sa učenja „napamet“ to i dalje nije slučaj sa licencnim testiranjima, priznaje on. Schwartzstein nije veliki ljubitelj vannastavnih materijala, i ukazuje na potenciranje pukog memorisanja i šablonskog razmišljanja, što ujedno izdvaja kao njihovu najveću manu.
„Ne morate da učite šablonsko prepoznavanje“ – govori on. „Svi smo već rođeni sa sposobnošću prepoznavanja šablona“. On savetuje studente da se drže materijala i preporučene literature od strane fakulteta. Ipak, kao i mnogi drugi, Harvard predviđa određen period za učenje, od 6 do 8 nedelja bez nastave, kako bi se studenti pripremili za polaganje ispita na način koji sami smatraju najadekvatnijim.
Hueppchen navodi da eksterni resursi za učenje možda imaju vrednost u svakodnevnom upamćivanju, odnosno u pripremi za testove, ali kako ih njena kuća nije prihvatila, ni ona ih sama ne preporučuje.
Nacionalni savet medicinskih ispitivača koji sarađuje sa brojnim državnim savetima u cilju uspostavljanja minimuma i standarda za dobijanje lekarske licence takođe ne prihvata ovakve proizvode. „Cilj USMLE testiranja – navodi dr Michael Barone, jeste isključivo dobijanje licence, iako smo svesni sekundarnih upotreba rezultata testova.“
Tokom istorije, filozofi i mislioci koristili su različite tehnike upamćivanja onoga što žele da kažu. Foto: Atinska škola, Rafaelo, 1511.
U svakom slučaju, dokle god Step bude zahtevao intenzivno memorisanje gomile medicinskih informacija, kompanije kao SketchyMedical i Boards&Beyond će cvetati.
I Berg i Ryan se slažu u tome da lekari više nemaju potrebe da pamte informacije kao što je to bio slučaj u prošlosti. Ryanova baka je bila među prvim diplomiranim ženama lekarima tokom 1940-ih. „Tada su lekari prosto morali da znaju sve napamet. Da je morala da otvara knjigu pri svakom kontaktu sa pacijentom, nikad joj se ne bi završio radni dan.“ – govori Ryan.
Danas je neuporedivo više toga za upamtiti, medicina se ubrzano razvija, a svakog dana dobijamo nove lekove, protokole i vodiče dobre prakse, što lekari jednostavno nisu u stanju da memorišu. Umesto toga oni koriste brojne aplikacije razvijene posebno za kliničare koje im u tome pomažu. Ipak, od studenata se i dalje očekuje da upamte sve moguće informacije potrebne za polaganje testova, proces koji veoma liči na gutanje vode iz fontane.
„Pamćenje informacija za finalne ispite i paralelno spremanje licencnih testova je pogodno tle za rastuću anskioznost koja zaista oduzima radost učenju. Šta više, oduzima radost i predavanju.“ zaključuje Hueppchen.
Sa druge strane, Berg tvrdi da pokušava da unese radost u proces upamćivanja: „Smatram da je naš najvažniji cilj da načinimo studiranje zabavnim.“
A.S.
